DEКLARACIJA VLADE NARODNOG SPASA

Draga braćo i sestre.

Govori vam vaš brat armiski general Milan Nedić, pretsednik srpske vlade. Govorim vam iz dubine srpske duše i srca, čestito i pošteno, tako mi Bog pomogao!

Danas srpski narod preživljuje najteže dane otkako se doselio u ove balkanske zemlje.

Aprila meseca ove godine izgubili smo slobodu i državu, a sada nam preti opasnost da izgubimo narod. Našom lepom zemljom čuje se lelek, jauk i plač. Ustao je brat na brata. Pale se žita, teška zamuka radnog sveta. Ruše se javna dobra, ubijaju se seoski domaćini po ravnoj Mačvi, Šumadiji, Pomoravlju. Prolijeva se neštedimice srpska krv. Pitam vas: zar nije bilo dosta prolivanja srpske krvi? Zar nije bilo dosta muka i patnji, bolova i suza, rušenja zgarišta, nego su čak braća udarila jedno na drugo. Hoće u građanski rat. Nešto što je najstrašnije. Кao da hoće da se ispune reči naših neprijatelja: „Da će drumovi poželeti Srba… “ Ali u ime vaše ja im uzvikujem: da će se prevariti; dogod teče junačka krv u srpskim srcima i dogod je čistog srpskog narodnog razuma, neće to biti. Naći će srpski narod svoj pravi put.

Došao sam na vladu da spasavam narod, da se međusobno ne istrebi; da zavlada red i mir, rad i bratstvo; da sačekamo svršetak rata združeni pod srpskim barjakom. Samo sloga Srbina spasava. Šta mi možemo sada da učinimo! Ništa. Samo sebi zlo. Mi smo zrno peska u uzburkanaom svetskom moru. Danas se vrše obračuni najvećih sila sveta. Tu mi niti možemo pomoći, niti odmoći. Nemoj da se mešamo u tuđe stvari, jer ko se meša u tuđe stvari izvuče obično deblji kraj. Rešio sam se da narod povedem pravim narodnim putem: da gleda svoje interese i da se sačuva od istrebljenja. Obrazovao sam Vladu narodnog spasa. Ona vam daje danas ovakvu izjavu:

DEКLARACIJA

Posle nepunih pet meseci od jednog nesrećno započetog i još nesrećnije završenog rata, u kojem je naš narod izgubio slobodu i nezavisnost i sve tekovine svoje stoletne mučne borbe, Srbija i srpski narod dobili su svoju vladu, koja će samostalno, pod nadzorom nemačkog vojnog zapovednika u Srbiji, rukovoditi poslovima svoje zemlje.

Vlada dolazi na upravu u trenutku, kad u zemlji ponova prašte puške i vije se dim na zgarištima naših domova, a srpske majke i sestre zavijaju se u crno.

I ovoga puta to su oni, koji služe tuđinskim interesima ili su zavedeni tuđinskim agentima, koji su uzrok novog stradanja srpske zemlje, stradanja koje se – ako se odmah ne prekrati – može pretvoriti u potpunu propast.

Da vlastitom snagom srpskog naroda spreči tu propast, došla je nova vlada. Ona je dobila pravo da slobodno organizuje živu narodnu snagu nacionalno i radi oružane odbrane, i da je upotrebi za spas svoje zemlje i svoga naroda. To je njen prvi i najvažniji zadatak.

Ako u tome uspe, a ona u tome mora uspeti, ona će svome narodu za zimu koja pretstoji obezbediti hleb i ogrev. U našoj zemlji ima i žita i uglja i drva. Pobednik u ratu i okupator naše zemlje nije ih uništio i ne želi da nam ih uzme. Ali ih uništavaju oni koji, služeći tuđim interesima, pozivaju narod na bunu, oni pale žita, ruše saobraćaj, zatvaraju rudnike, sprečavaju rad u polju, u šumi, u varoši kao i na selu. Pod izgovorom da sve što se stvara u našoj zemlji služi tuđinu, i da stoga ne treba raditi već rušiti, oni će ostaviti naš narod bez sredstava za život. I uzalud će on čekati pomoć sa strane, ona ni otkuda neće doći, kao što nije došla ni šestog aprila.

Vlada, koja je izraz volje srpskog naroda za život i koncentracija njegove nacionalne snage, neće dopustiti da rušilački elementi, ma kako se oni zvali dobijaju prevagu i dovedu zemlju do anarhije i propasti. Ona poziva srpski narod da joj u tome pomogne, da iz svoje sredine izbaci sve one koji mu smetaju, da se svom snagom posveti radu za obnovu svoje zemlje.

Samo predani rad može da ukloni ruševine koje je na svim poljima ostavio nesrećni rat za sobom, i da povrati vrednosti. Naše nacionalno bogatstvo: zemlja i šuma, rude i voda, mrtav su kapital i niko ih neće oživeti do jedino naš smišljen i istrajan rad.

Da vrati zemlju disciplinovanom nacionalnom radu, vlada će uvesti obaveznu službu rada, pod rukovođenjem posebnog ministarstva rada. Ova služba ima u isto vreme da bude velika škola nacionalne discipline i rada za zajednicu.

Кada povrati mir i obezbedi red, vlada će se posvetiti daljem privrednom i socijalnom izgrađivanju Srbije, i na taj način spasti jezgro srpskog naroda za njegovo jedinstveno i slobodno učešće u budućem mirnom izgrađivanju Nove Evrope, zajedničke domovine, koja ima da pruži svakom narodu široke mogućnosti za slobodan razvoj njegovih snaga na dobro celine.

Srpski je narod svestan daje sudbinski povezan za narod Evrope i on je u ovom ratu umeo da oceni viteško držanje nemačkog vojnika. Na njegovo prijateljstvo on će odgovoriti svojim prijateljstvom. Samo to odgovara viteškom karakteru srpskog naroda. I ukoliko pre on bude vlastitim snagama savladao rušilačke elemente u svojoj sredini, utoliko će se pre nemačka vojska posvetiti svojim vlastitim zadacima.

Veliki Nemački Rajh, iako pobednik u ratu neće da bude neprijatelj srpskog naroda. On nam je danas povratio pravo na upotrebu narodnih znamenja: Grba i Zastave; verujemo duboko da će sutra imati puno razumevanje za životne potrebe srpskog naroda.

Vlada neće ni jednog trenutka zaboraviti na te potrebe. U tome pogledu, kao i u pogledu zarobljenika, izbeglica i u pogledu unutrašnje uprave, vlada je samim preuzimanjem svoje dužnosti, obezbedila poboljšanje uslova koje će postepeno doći do izražaja.

Ona stoga mora zahvaliti, u ime svoje i našeg naroda, Velikom Nemačkom Rajhu i njegovim pretstavnicima u Srbiji na velikoj političkoj uviđavnosti kojom pravilno ocenjuju duh i potrebe srpskog naroda.

Odajemo javno priznanje i hvala dosadašnjoj upravi komesara, koji su se založili, nesebično i patriotski, u najtežim časovima našega naroda posle katastrofe od šestog aprila, te ublažili pregoleme nevolje, jad i čemer obezglavljenog srpskog naroda. Stvaranje srpske vlade je vidan napredak u postepenom povraćanju srpskog naroda samom sebi. Ona je dobila šira ovlašćenja. Za nju i ceo srpski narod to znači ne samo veća prava, već i veće dužnosti prema samom sebi. Da ih do kraja ispunimo, to je naš sveti zadatak i naš spas.

To vam je, braćo i sestre, izjava srpske vlade.

Od vas tražimo poverenje, pomoć i vremena za dela. Sve ovo samo za sreću i opstanak našeg mnogo namučenog naroda.

MILAN NEDIĆ

(1. septembar 1941.)