NE NAPUŠTAJTE SELO I ZEMLJU

Srpski domaćini iz okruga valjevskog kod predsednika vlade, Milana Nedića

DRAGA BRAĆO, SRPSКI SELJACI,

Neki dan, kao što ste čuli i čitali, primio sam jedan broj naših uglednih seljaka, domaćina iz Кolubare. Jedan od njih molio me je, da govorim preko radia nešto o selu. Obećao sam i evo iskupljujem svoju reč. Кad ovo govorim mislim na one naše najveće i najmnogobrojnije privrednike: srpske seljake:

  • Mislim na one koji su sve svoje biće vezali za zemlju i za rad na selu:
  • Mislim na one koji sačinjavaju najzdraviji i najsnažniji deo srpskog naroda:
  • Mislim na one koje ne kvare kojekakve gospodske boleštine, ni izopačena učenja iz belog sveta, ni mešana tuđinska krv:
  • Mislim na one koji održavaju nedirnutu srpsku rasu i pretstavljaju najbolji deo naše zemlje.
  • Dakle, vama srpskim seljacima, srpskim zemljoradnicima i narodnim privrednicima namenjujem ovu svoju reč i naređujem da sledujete tim mojim savetima radi vašeg dobra.

Ako me budete poslušali, od mojih saveta videćete mnogo koristi, prvo vi sami, pa onda zajedno svakoliki naš srpski narod i cela naša srpska zemlja.

A koji je to moj savet? Slušajte:

Ne napuštajte selo i zemlju:

Ne zanemarujte zemljoradnju, seosku privredu i svoju proizvodnju; i ne odričite se poziva koji vam je od otaca u nasleđe ostao.

Ne treba da zaboravite: Vaše je zanimanje najlepše i najplemenitije. To je zanimanje najsamostalnije od svih drugih i najkorisnije od mnogih drugih. Zemljoradnik je u istini slobodan čovek. Slobodan po tome što je u stanju da sam steče sve što mu je za život potrebno.

Taj slobodan život ne zamenjujte nikojim drugim.
Ne idite u grad na rad, kad vas u selu već očekuju toliki zemljoradnički i privredni poslovi.

Ne bavite se spekulacijom: ne napuštajte svoj posao, da biste u svome ili nekom drugom selu kupovali životne namirnice, pa ih posle u gradu dva ili tri puta skuplje preprodavali.

To je iskorišćavanje grada i velike nevolje gradskog stanovništva, dok su, u ovo teško doba, za sve nas, selo i grad dužni da jedno drugog prihvate i uzajamno pomognu.

Takva se trgovina ne priliči čestitom seljaku, bratu Srbinu i pravom domaćinu. Ona je štetna i selu i gradu.

Donosite u grad i prodajite samo ono što ste sami proizveli.

Ostanite verni zemlji svojoj i svome radu na selu. Tamo ste vi kao građanin najslobodniji i kao privrednici najjači.

Ostanite gde ste, čuvajte svoju zemlju, čeličite na njoj svoju snagu radom bez predaha. Učinite je stalnim izvorom bogatstva i svoga i svoje mnogo napaćene Otadžbine, Majke Srbije.

Snaga naše zemlje i njena životna sila zavisna je od privrednog blagostanja i od vaše privrženosti na njoj.

Zemlja vaša je vaš ponos, vaše bogatstvo. Obradite je danas u smislu učenja koje smo vam dali kroz svoj poljoprivredni plan, – obradite i najmanji kutak svoje slobodne zemlje tako da biste i otuda dobili što već koristi.

Da bi Srbija živela; da bi iz nemaštine i bede izišla što pre; da bi zemlja donela plod koji u sebi već ima, potrebno je danas više nego ikada do sada da se naš seljak vrati svojoj zemlji i svom pozivu, potrebno je da se u selo vrate svi oni koji su ga napustili i pristali po nagovoru političara i fabričkih agenata da od zemljoradnika postanu mali državni službenici i fabrički radnici, da se vrate selu radi spasa svoje porodice. Ma kakva da je plata, ma koliko nadnica bila visoka, sve to našem seljaku ne koristi, kad po gradovima živi u nezdravim stanovima i mora da gleda kako njegovu decu, koja se rađaju u gradu, mučki vreba tuberkuloza i druge varoške boleštine.

Seljak koji je napustio svoje selo i u grad prešao zbog službice i nadnice učinio je neoprostiv greh prema srpskom narodu kao i prema svojoj porodici. Ako je to učinio za to što je na selu imao samo toliko zemlje da nije mogao da ishrani sebe i svoju porodicu, danas taj razlog ne postoji. Po nesreći ratom i nemirima u zemlji selo je proređeno toliko u svom zemljoradničkom staležu, da sada ima na selu i suviše posla i za one koji svoje zemlje nemaju.

Za uspeh u poljoprivredi sada nije uslov da zemljoradnik radi svoju vlastitu zemlju, uslov je da zemlja, ma čija bila, bude sva i što većma obdelana. A u buduće zemlja će biti onoga koji je radi.

Naš narodni život pokazuje se danas takvim da je još sad naša i državna i narodna potreba:

Prvo, da u poljoprivredi ostanu svi oni koji je nikada nisu ni napuštali;

Drugo, da se na poljoprivredu vrate svi oni koje je politika i fabrika dovela u grad; i

Treće, da se poljoprivredi predadu oni, koji do danas seoskog života poznavali nisu.

Posle naše katastrofe, kao što vidite, život teče i dalje. U prirodi je tako. Da naš život i ovakav kakav je, bude snošljiv i lakši moramo se vezati što više za zemlju i za rad na selu. Ako tako bude, takav rad spašće nas najbrže. Na ovaj način izgradićemo ono što vam rekoh neki dan: srećnu seljačku državu.

Srpski seljaci bili su ti koji su početkom devetnaestog veka, stvorili i obnovili srpsku državu. I sve što je danas u istini srpsko – seljačkog je porekla. Prave Srbije nestalo bi sa nestankom njezinih seljaka. U srpskom seljaku i pre i danas nam je sva snaga i sva nada. Eto tako ja zamišljam, srpsko selo i srpsku seljačku državu, toga radi šaljem vam srpski pozdrav: Živeli, braćo seljaci!

MILAN NEDIĆ (10 .maj 1942.)