ŠKOLOVANJE U SISTEMU STVARANJA POSLUŠNIKA

Razmišljajući o današnjoj situaciji u srpskom, i uopšte, savremenom obrazovanju omladine, nemoguće je a ne primetiti ogromne rupe i nedostatke u „podučavanju“ onih PRAVIH mladih Srba za predstojeći životni period.

Malo ko razume da živimo u svetu gde je laž osnova svake doktrine, i svakog sistema. Tako isto i u srpskim školama, srpsku decu, iz godine u godinu, neprestano bombarduju nepotrebnim informacijama koje nemaju zapravo nikakav edukativni karakter. Učitelji, nastavnici, profesori… Svi su oni deo tog okupatorskog jevrejskog sistema, koji od mladih belih ljudi želi da stvori, i stvara, samo gomilu izdresiranih i izmanipulisanih ništarija, nesposobnih za rešavanje osnovnih životnih problema.

Svi ti prosvetni radnici su većinom deo vladajućeg sistema. Oni, svesno ili ne, rade na tome da obezvrede mnoge buduće srpske genijalce, naučnike i istraživače. Još od malih nogu ih uče da budu tolerantni, uče ih da poštuju svoga druga iz klupe, i ako to dete, recimo, zna da je taj do njega što sedi, nekakva protuva, pogan, ili je druge rase, inferiorne u odnosu na njegovu. Sistem vaspitanja i obrazovanja u savremenoj Srbiji zabranjuje mladima da misle svojom glavom, i sami donose zaključke, kroz svoja lična istraživanja. Pogledajmo samo ko su ti, uglavnom „vukovci“, najbolji đaci i miljenici svojih profesora. To su osobe bez ideja i cilja. Oni bez pogovora izvršavaju sva profesorova naređenja. Uče nebulozne i nepotrebne stvari, i bivaju pohvaljeni od strane svojih mentora, ne zato što su nešto naučili, već zato što su „nabubali“ neke tekstove koji ni sami ne razumeju. Takav sistem obrazovanja stvara neuke i nesposobne ljude. Stvara takođe i buntovnike, koji ne žele da uče ono što im sistem servira, i takvi su najčešće odbačeni. Možete ih videti kako izolovani od ostalih sede u svojim klupama, zamišljeni i u svom nekom svetu, jer ne žele da prihvate diktaturu profesora i njihovih jevrejskih gazdi.

Srpsko obrazovanje preuzeto je u ruke jevrejskog okupatora još za vreme nakon Drugog svetskog rata. Od tada, srpskoj deci se servira mržnja prema sopstevnoj rasi i naciji. Uče ih da su Srbi krivi za sve ratove i stradanja za koje su ih snašli. Jedino kada se iz istorije uči o partizanima i njihovoj „oslobodilačkoj borbi“, tada profesori daju sve od sebe da Srbima dokažu da su partizani bili borci za slobodu, a četnici Nedićeve Vlade – izdajnici na koje treba pljuvati na samom pomenu njihovog imena. Кakvo je to učenje istorije, objektivno, kako se to danas toliko potencira? To nije ništa drugo do nastavak komunističke propagande trovanja mladih i čistih srpskih duša lažima i obmanama. Zamislite situaciju gde je učenik na času istorije, i predaje mu se lekcija o Drugom svetskom ratu. Dete je, recimo, potomak srpskog dobrovoljca (ljotićevca), i profesor tokom svog izlaganja uporno potencira na tome da su ljotićevci bili otpadnici i kolaboracionisti, najgori ljudi na svetu, zločinci i krvopije. Кako se onda to dete, potomak nekog ko je pripadao Srpskom dobrovoljačkom korpusu, može da se oseća nakom jednog takvog propagandnog izlaganja? Da li treba da mrzi, prvo svoga pretka, koji se borio u redovima ljotićevaca, pa onda i sebe, jer je njegov potomak? Tako se ne predaje istorija, tako se vrši propaganda, koja je, navodno, u srpskim školama zabranjena. Tako se kod nladog čoveka stvara autošovnizam. On počinje da mrzi svoj narod, i priklanja se kasnije destruktivnim pojavama poput antifašizma i komunizma. Ili postaje potpuni izrod, liberalno vaspitan da voli svakog, i da sebe i svoj narod blati na najgori mogući način. To nije edukacija, to je prisiljavanje na verovanje u laži istorije koju ionako pišu pobednici.

Osvrnimo se na ostale segmente „obrazovanja“ današnjeg okupacionog sistema. Mladi su nezainteresovani. Nije ih briga za to da li će znati nešto iz opšte kulture, što će kasnije preneti na svoje decu. Mladi danas mrze školu jer ih tera da od njihovog mladog i zdravog, znatiželjnog i istraživačkog uma, stvore šablonski, robotski tip razmišljanja. Da ova okupaciona vlast sutradan uvede to da se izučavaju i poštuju razne izopačenosti poput homoseksualizma, promiskuiteta, ili narkomanije, po naredbi profesora, mladi bi takve stvari morali da rade. Od detinjstva su ih učili da budu poslušnici, a ne individue, i oni će takve nakaradnosti morati da prihvate, kako bi završili ionako za život beznačajnu školu, koja se više nigde ne ceni.

Srpska vlast u rukama Jevreja uporno, i to već godinama, insistira da Srbija postane zemlja zanatlija i majstora, koji znaju da obavljaju jedino taj stručan posao čiju su školu završili. Srbija zabranjuje mladima da misle i da se edukuju na pravi način. Mladi Srbi su radno nesposobni i lenji, ne zato što su takvi, već zato što ih je obrazovanje i školski sistem napravio neradnicima i nesposobnjakovićima za život.

Mlade Srbe više ne interesuje umetnost (koja je ionako već odavno iskvarena jevrejskim boleštinama). Mlade Srbe ne zanima njihova PRAVA istorija, koja bi trebala biti pokretač tog nacionalističkog i patriotskog, rasno i nacionalno svesnog naboja koji bi im razbistrio um, urazumio ih i možda izveo na pravi put. Ali Jevrejima u njihovim slugama ne trebaju obrazovani, rasno i nacionalno svesni mladi Srbi, koji su u stanju da pokrenu revoluciju, i oslobode svoju otadžbinu od judejskih eksploatatora. Njima trebaju neuki i priprosti Srbi, koji bi im služili kao jeftina radna snaga, Raja iz koje bi crpeli svu muku i znoj, i svoje debele novčanike punili krvavo zarađenim srpskim novcem! To je ono što njima treba, a ne obrazovani Srbi koji su svesni situacije u kojoj se nalaze.

Mladi Srbi i Srpkinje, naša braćo i sestre po krvi, oduprite se lažima. Srbija zavisi od vas, i od razvoja vašeg intelekta. Čitajte knjige zabranjene zakonom, jer postoji razlog zašto su ih okupacione vlasti zabranile. Odbacite moderan svet koji donosi samo nesreću i patnju. Budite kolektivni, budite solidarni jedni sa drugima. Upućujte neupućene u stvarnost koja ih okružuje. Otvorite im oči, da i oni vide da su okupirani. Ne više vojno, već kroz edukaciju i kroz stvaranje novih poslušnika ovog detruktivnog društva i njegovog neprirodnog poretka. Sami sebi zadajte zadatke u vezi obrazovanja. Sami se zainteresujte za svoju istoriju, za svoju istinu, i sami stanite jedan uz drugoga, da branite pravdu i čast, kojih u školskim sistemima pod ovakvom upravom više nema.

Budite svoji ljudi! Budite dika svojih Predaka! Uradite nešto zbog čega će vas generacije vaše nacije spominjati po dobru. Ovo je poslednje vreme, a to je vreme pobune protiv ovog društva koje se guši u svoj toj prljavštini i truleži. Izgradite novi poredak, novi sistem, srpski sistem, gde će iz srpskih škola đaci izlaziti puni ponosa na što su pravi, čisti Srbi!