PAMTIMO GOLODOMOR

Glad, agonija, smrt – Su reči koje najbolje mogu opisati sovjetsku mašinu tiranije koja je širila zlo po svim zemljama, počevši od Rusije, preko Ukrajine, Poljske, pa sve do Srbije, te sa sobom odnela milione nevinih žrtava. Gladomor (Golodmor, Holodomor) je jedan od najstravičnijih genocida u ljudskoj istoriji, po recepturi umova kakvi samo mogu biti ideolozi nakaradne judeo-boljševičke ideologije.

Šta nam govore činjenice?

Broj Ukrajinaca u SSSR po godinama bila je sledeća:

1926 – 31.194.976
1937 – 26.421.212
1939 – 28.111.007
1959 – (posle priključenja 7 miliona Ukrajinaca Galicije, Volinja, Bukovine i Transkarpatja) – 37.252.930

Broj Ukrajinaca u SSSR u periodu između 1926. I 1937. Smanjen je za 4.773.764 čoveka, po svim popisima, sprovedenim u Sovjetskom Savezu. Uzmimo u obzir da su se posle Gladomora ljudi opet rađali i množili, te da se prava cifra ubijenih u periodu ’32-33 ne može izmeriti, no činjenica o oko 5 miliona umrlih, u periodu od 1932-1933. Ostaje neosporni fakt. Tačan broj nikada neće biti poznat, što zbog skrivanja genocida od strane sovjetske vlasti, te zbog nemogućnosti utvrđivanja tačnog broja umrlih 1932-1933.

Od aprila 1932. Do novembra 1933. Otprilike 500 dana smrti i gladi, sovjetski krvnici svojim kolektivizacijskim merama uspeli su da umore i do 1000 ljudi svakog sata, što je bio vrhunac ovog genocida, u proleće 1933. kada je svake minute od gladi umrlo u proseku 17 osoba, a 25.000 svakog dana! Najpogođenije oblasti su bile oko Кijeva i Harkova, dok galicijska oblast nije pogođena jer nije bila u sastavu SSSR, već u sastavu Poljske. Glad je pogodila Ukrajince kubanjske oblasti i severnog Кavkaza, te ni ruski seljaci nisu bili pošteđeni. Judeo -Sovjetska mašinerija smrti nije nikoga zaobišla!

Judeo-Sovjetska vlast je sve vreme negirala da je do gladi došlo, s obzirom na negaciju ukrajinske nacije kao takve, Staljin je uveo prisilnu kolektivizaciju, uperenu protiv ukrajinskih seljaka, koji su bili osnova ukrajinskog nacionalizma u SSSR. Veštački stvorena glad je, ironično, pogodila najplodnije zemljište celog sovjetskog saveza, Ukrajinu – žitnicu Evrope.

Finansirajući industralizaciju zemlje, kvotu obaveznog udela ukrajinskog žita Staljin je podigao na 44%, jer je uspešno izračunato da ga docnije neće biti dovoljno da bi se ukrajinski seljaci prehranili. Takođe, vršene su i konfiskacije žita uz pomoć regularne vojske, i tajne policije.

Ako je genocid po definiciji međunarodni zločin namernog, potpunog ili delimičnog uništenja određenje etničke grupe, onda je Gladomor slika i prilika genocida. Sprovođen od strane židoboljševičkih lidera koji su svoj krvavi pir započeli još 1917. Posle oktobarske revolucije, ciljano je masovno istrebljenje određene etničke skupine – u ovom slučaju pre svega Ukrajinaca, čiji je etnički nacionalizam u tom periodu bio jedna od velikih prepreka širenju jevrejskog boljševičkog internacionalizma i ideje kvazi-slobode.

Sovjetski teror Srbi su osetili neposredno 1944. Nakon boljševičke okupacije Srbije, i na ovaj način izražavamo solidarnost i poštovanje ukrajinskim žrtvama boljševičkog terora, kao i onim Ruskim, Poljskim, Istočnonemačkim…, i žrtvama svih naroda koji su propatili od njega u zamenu za „slobodu i jednakost“ koju im je boljševizam doneo.