RASNA BIOLOGIJA ŽIDOVA-DEO 1

„Židovstvo je bilo i jeste religija, a nikada rasa“, zaključak je koji donosi židov Maurice Fishberg u svojoj knjizi „Rasne karakteristike židova“ izdatoj u Minhenu 1913. godine. Veliki broj židova, skoro svi, dele isto mišljenje sa njim. Međutim, među židovima ima i suprotnih mišljenja. U knjizi F.A Teilhabera “Nestajanje nemačkih židova” (Minhen 1911.) naišao sam na jedan neobičan odlomak: “Ono urođeno garantuje jedinu židovsku identifikaciju i održava rasnu prirodu židova, dok istrajnost na židovskoj veri (judaizmu) predstavlja subjektivan aspekt pripadništva židovskoj grupi”. Zato se unutar samih židovskih redova neće naići samo na negiranje, već I na priznavanje rasnog aspekta kao svoje vlastite identifikacije I diferencijacije od naroda domaćina.

Kod onih neukih I ne mislećih svojom glavom, jako mnogo konfuzije prouzrokuje neprikladno oblikovano pitanje: “ Jesu li židovi rasa?” Pojam “rasa”, sistemskih rasa, kao što su definisali stručnjaci antropolozi, ne može uvek iz prve ruke biti primenjeno na židove, upravo zbog toga što su se židovi razvili iz raznih rasnih korena. Sastoje se od različitog broja rasa koji su međusobno stepenovani u vidu stranog elementa. Značenjem ove jednostavne konstatacije još uvek ne možemo dublje ući u rasno biološki problem današnjih židova. U obzir se mora uzeti rasna istorija židova u zadnjih dve hiljade godina. Zapanjujući fenomen, u vidu nasleđivanja, da se etnička grupa toliko dugo mogla održati bez teritorije je bio objašnjavan vrlo jednostavno rasnim karakteristikama židova I njihovom genetskom izolacijom. Komunalnost religije, posebno edukacija Talmudom i izmišljena ideja o “izabranom narodu”, održala ih je takvom snagom da su se u toku istorije pojedinci pa čak I grupe židova apsorbovali u židovstvo brakom ili preobraćanjem, bez da su uzrokovali ikakve promene sa karakteristikama židova. Uzevši u celini, židovi su u drugim narodima ostali rasno izolovani, što je neprimetno običnim smrtnicima.

Zaključci izvođeni iz istorije židova korišćeni za procenu rasnog pitanja, sasvim su kontradiktorni: neki ističu očuvanje izvornog rasnog karatktera, dok drugi govore o “prilagođavanju” židova rasnim karakteristikama naroda domaćina. Pokušaj potvrđivanja ove teze bile su pojedine slike “nordijskih”, “etiopljanskih”, “indijskih” ili čak “mongolskih” židova. Čak ni najstroži zakoni ne mogu podići apsolutne barijere između ljudskih bića kada žive zajedno.

Kako ne bi zatrpao svoje višedecenijsko istraživanje rasne biologije današnjih modernih židova bilo kakvim predpostavkama, prvo ću dati opis samo onih židova koji žive na području srednje Evrope. Svrha ovog opisa biće odvajanje genetskih karakteristika od onih koje to nisu, kako bi se došlo do objektivnog raspoznavanja rasnih razlika između Nemaca (odnosno osoba nemačkog porekla ili rasno srodnog porekla) I židova. Iz ove pozicije nasledno biološkog sklopa, koje svoje temelje ima u zakonima prirode koji su danas opštepoznati, biće jednostavnije doći do jasnog uvida u rasno-biološki problem židovskog pitanja.

Ako se uporede dve grupe Ljudskih bića jedna s drugom, mora se prvo primetiti da svaka osobina unutar grupe ima manje ili više široki raspon varijacije. Razlika u karakteristikama je prisutna tada kada se raspon varijacije jedne grupe ne preklapa s onim druge grupe, tj. Karakteristike jedne grupe se ne javljaju u drugoj grupi. Posmatranjem jedne takve karakteristike tada se jasno može odrediti pripadnost ljudskog bića. Osobine koje su apsolutno tipične za rasu su na primer: crna boja kože negroidne rase, gusto nakovrdžana I kratka kosa bušmana I nakošeni očni kapak kao kod Mongola. Ove se osobine ne pojavljuju kod osoba germanskog porekla.Takve bi karakteristike odmah bile uočene kao strane.

Takva pojedina karakteristika prema kojoj bi židov bio prepoznat sa apsolutnom pouzdanošću nije poznata. A zašto, videćete u daljem tekstu.

Sve pojedine karakteristike germanskih rasnih grupa takođe su nađene kod pojedinih židova, a karakteristike tipične za židove ne dokazuju u potpunosti židovsku liniju u poreklu osobe germanskog porekla, ako se one pojave istaknute u njemu. Rasne karakteristike židova (pretežno bliskoistočne-istočne) takođe se mogu pojaviti kod nežidova u pojedinim slučajevima. To su retki slučajevi, jer po pravilu nežidovi su vrlo korektni u svojoj rasnoj dijagnozi, koja se ipak uvek temelji na posmatranju kombinacije tipičnih karakteristika.

Između germanske grupe I židovske grupe razlike se mogu lako uočiti, jer je grafikon funkcije deljenja u mnogim karakteristikama različit. Prosečne vrednosti su različite, kao I najčešće prisutni karakteristični obrasci. Ipak se grafikoni funkcije deljenja (distribucije) preklapaju. Zato je pitanje postupnih razlika kakve jesu, u većini slučajeva izraženo u frekventnosti razlika. Odluka o osobini pripadništva jednoj ili drugoj grupi, može biti donešena samo sa većom ili manjom verovatnoćom.

Nakon ovih uvodnih opštih napomena, pisaću o karakteristikama, jednoj po jednoj, po kojima se židovi razlikuju od osoba germanskog porekla.

U prvoj grupi karakteristika posmatraćemo obične fizičke osobine, rasne karakteristike u grubom smislu reči. Nakon toga pisaću o bolestima karakterističnim za njih, kao I o psihološkim karakteristikama.

Čitajte ovo jako pažljivo, jer će vam to otvoriti oči kako da ih prepoznate u vašem okruženju!

Nastaviće se…