RASNA BIOLOGIJA ŽIDOVA – DEO 2

Prosečnom visinom židova muškog pola smatra se vrednost 161 – 164cm. Ako uporedimo ove mere sa antropološkim podacima koji su zabeleženi u „Deutcshe Rassenkunde“, koje je objavio Eugen Fischer i koji su do sada dostigli 16-tu knjigu, pronalazim da sve germanske poređene grupe imaju prosečnu visinu 166 – 173cm. Visina tela je, na stranu izvesnih odstupanja s obzirom na prebivalište, pretežno genetski određena karakteristika.

Tokom procesa rasta, razlike se pojave u vrednostima činjenice da opšta seksualna zrelost počinje ranije u slučaju židova. Pojava menstruacije u slučaju židovki počinje pola ili celu godinu ranije nego kod drugih grupa u jednakim klimatskim i socijalnim uslovima. Čak i ako se tok puberteta promeni spoljnim uticajima, kao što su klima, stresan život i rad, rasne će se karakteristike manifestovati. Prerana zrelost židovske dece manifestuje se u fizičkim kao i u psihičkim sferama.

U odnosima rasta tela židovsko telo karakteriše sledeće: u odnosima na dužinu trupa dužina nogu nije jednaka, često rezultirajući utiskom o zdepastoj građi. Ruke su takođe relativno kratke. Šake i stopala su često uski. Na nogama koje su učestalo iskrivljene, prilično je vidljiva slaba mišićna masa. Mišićna masa i vezivno tkivo pokazuju mlohavost, koja je posledica delom nedostatka telesnih vežbi, ali i naslednim faktorima. Kao rezultat ovih faktora, moguće je primetiti ravna prsa, zaobljenu pozadinu, šepavost i veoma čestu tendenciju ravnih stopala. Prema popisu je u Engleskoj vojsci tokom rata bio jedan Engleski vojnik sa ravnim stopalima na četrdeset Engleskih vojnika, a jedan od šest židovskih vojnika. Naravno, takvi rezultati merenja ostavljaju trag na način držanja, koji je opisan kao mekan ili kao težak, ili kao vučenje ili ljuljanje.

Glava židova je srednje veličine. U većini slučajeva je mala do srednje veličine. Uporedne germanske grupe pokazuju veće mere, a neke grupe takođe i uže glave u odnosu dužina – širina, bez da su razlike posebno vidljive.

Navedene se razlike mogu videti na mekim delovima lica. U slučaju židova, u određenoj meri (češće u slučaju mlađih osoba i osoba ženskog pola), nalaze se „bademaste oči“, osobina orijentalne rase. Unutrašnji ugao oka teži zaobljenosti, dok spoljašnji ugao teži prema van. Gornji kapak je odebljao i otežalog izgleda.

U većini slučajeva usne su nešto mesnatije, često ispupčene, i iznad svega je primetna prema van obešena donja usna.

„Židovski nos“ je opisivan već mnogo puta. Karakteriše ga činjenica da je kraj nosa zaobljen u obliku kuke i pogrbljen prema dole, a nosnice okrenute prema gore. Gledano sa strane oblik „6“ rezultira s tendencijom okretanja natrag prema gore. Nosnice su karakteristične velikom mesnatošću, hrskavica vrha nosa je dosta debela, a nosna pregrada teži prema dole. Samo manjina židova ima ovakav oblik nosa, koji na primer, nije samo osobina židova nego i orijentalne rase. Uz debeli i pogrbljeni „židovski nos“ postoji i uzak, nežno oblikovan nos istočne rase.

Uvo je posebno „mesnato“, relativno veliko i u obliku ručke na bokalu.

Koži židova često nedostaje rumenila, pa je ona svetlo žute, beživotne boje, koja se često pojavljuje posebno svetla u kontrastu sa tamnom bojom kose.

Različite ljudske rase razlikuju se po obrascima jagodičnih linija i po površini dlanova i stopala. Prema podacima koje sam sakupio moguće je primetiti da židovi zauzimaju posebno mesto među evropskim grupama; imaju većinom otiske na kojima se srednja papilarna brazda zavija u najmanje jedan krug (spiralno), a vrlo retko otiske sa uzorkom omče. Zato sada pri posmatranju razlika u odnosu na Evropske narode, a najveća je ona sa dominantnim nordijskim narodima, imamo nove dokaze koji tazlikuju rasno mesto židova i koje treba dalje istraživati.

Boja kose i očiju je u proseku tamnija od naše. Najčešća boja kose je između smeđe i crne…i smeđe oči. Za mnoge židovske grupe potvrđen je veliki deo onih crvene kose (između 3 – 6 %), dok je u slučaju školske dece, samo 0,5% crvene kose. Crvena boja kose je zbog svetle boje kože i povećanim brojem pega (najbolji primer tome su nekadašnji Kelti). U slučaju istraživanja školaraca od 1874 do 1877. godine, među svom decom u Nemačkom carstvu, uključujući i židovsku decu, bilo je 31,8 % svetle boje kože, plave kose i plavih očiju, a kod same židovske dece 11,7 %. Sveukupno, dece sa tamnijom bojom kože, kose i očiju bilo je 14,35 %, dok ih je u židovskim školama bilo 42 %.

Ovde nema potrebe pisati o tome jesu li plavokosi ljudi i ljudi svetlijih očiju u istoj meri mogli biti pronađeni među židovima i u pradavnim vremenima ili su se integrisali kroz židove kasnije. Osnovnim faktoromom svetlog pigmenta među židovima ne treba smatrati crtu nordijske rase, već da je to pre stvar crta između istoćnobaltičke rase. Tu je takođe bitan i novonastali mutirani gen prilagođavanja, svojstven isključivo židovima.

Čitajte ovo jako pažljivo, jer će vam to otvoriti oči kako da ih prepoznate u vašem okruženju!

Nastaviće se…