ZAŠTO SU IMENA KOD JEVREJA TOLIKO VAŽNA?

Jevrejima su imena jako važna, ključan način razumevanja ne samo sveta oko njih, već i međusobnog razumevanje. Prezime ima svoje korene u istoriji i porodičnoj tradiciji, mestu trenutnog boravka, nazivu nekog predela, dok ime uspostavlja određeni identitet i ličnost samog jevrejina i neki od njih se potpuno stope sa svojim imenom.

U jevrejskoj Bibliji postoji mnogo imena, i sva su ta imena puna značenja. Proučavanje Svetog Pisma vam može pomoći utvrditi određuju li oni njihova imena ili ona određuju njih.

Geneza (Knjiga Postanka) prepuna je imena obogaćenih značenjima. Reč „Geneza“ (בראשית) na hebrejskom znači „početak“; a prva knjiga Biblije je Knjiga Postanka.

U mnogim pričama u Bibliji možete videti hrpu laži, ali imate priliku videti i da jevrejska imena svoje korene vuku od početaka (postanka).


Pogledate prvog „čoveka“ koga susrećete u Bibliji: Adama. Ime „Adam“ je danas toliko često da i među nama Ljudima više ni ne pomišljaju istraživati značenje. Kako god, hebrejska reč „Adam“ ne znači samo „opšte ime za prvog ‘čoveka’“, već je izvedeno od hebrejske reči Adamah što znači „Zemlja“. Adam je stvoren od „praha zemaljskog“, stoga, njegovo ime (ali i svako hebrejsko ime za „čoveka“) duguje svoje korene načinu na koje je čovečanstvo započelo.

Knjiga Postanka nastavlja objašnjavati imena mnogih biblijskih najpoznatijih karaktera. „Mnogo je sinova imalo oca Abrahama“ kaže dečja pesma, ali i zaista, Abrahamovo ime (proširenje njegovog starog imena ‘Abram’) znači „otac mnogih“. Bog je dao radikalno obećanje „čoveku“ koji nije imao dece, 99-godišnjem Abramu, da će biti „otac mnogih naroda“ (ovo je ključno za razumevanje jevrejske dominacije svetom). To novo ime postaje ujedinjeno s Božjim obećanjem Abrahamu u njegovom novom identitetu.

Druga imena nemaju toliko duboko značenje, ali su i dalje važna.


Sarino i Abrahamovo prvorođeno dete nazvano je „Izak“ jer je Sara rekla: „Dade mi Bog da se nasmejem, i ko god to čuje, nasmejaće se samnom.“ (Post 21,6).

Izakovo dete „Ezav“ je tako nazvano samo zato što njegovo ime na hebrejskom znači „dlakav“, a Ezav je zaista i bio dlakav. Njegov brat Jakov je tako nazvan jer Jakov na hebrejskom znači „on drži petu“, što je hebrejski idiom za „on vara“. U ovom slučaju, Jakov je zaista dobio ime po tome kakav će on postati.

Postoje i mnoga druga zanimljiva imena izvan Knjige Postanka. David znači „voljen“ na hebrejskom, što ima smisla jer je on bio izraelski najdraži kralj, premda je imao dosta mana u svom kraljevanju. Mnoga druga klasična imena iz Starog Zaveta imaju u svojim korenima Boga. Obratite pažnju samo na imena koja u sebi sadržavaju „El“ (hebrejsko značenje – Bog): Danijel, Natanael Benjamin N(A)ETANJAHU), Samuel, Elizel…itd.

Dalje,Isus dobijao razna imena. On je Hrist, što nije njegovo prezime, već titula za židovskog Mesiju – „Isus Krist“ = „Kralj Isus“. Njegovo prvo ime je uobičajeno židovsko ime „Ješua“ , što je izvedeno od hebrejske reči koja znači „spasiti/predati“. Kao što evanđelje po Mateju objašnjava: „Rodiće sina, a ti ćeš mu nadenuti ime Isus jer će on spasiti narod svoj jevrejski od greha njegovih.“ (Mt 1,21). Matej Isusa naziva i „Emanuel“, što na hebrejskom znači „Bog s nama“.

Imena iz Svetog Pisma imaju veliko simboličko značenje za jevreje. Ali, ponekad dođe vreme za preimenovanje, promenu imena, što je kod jevreja vrlo česta pojava.

U Hošeinom proročanstvu, Bog Hošei kaže da se oženi prostitutkom, Gomerom, i da nazove svoju decu „Lo-Ruhama“ i „Lo-Am“, što na hebrejskom znači „nesmilovana“ i „ne-narod moj“. Gomera i deca predstavljaju Izraelovu nevernost Bogu, ali u priči, Bog do kraja ostaje veran i obnavlja Izrael, govoreći: „Ne-narodu mom reći ću: Ti si narod moj!“ (Hš 2, 25).

Isus je ribara Šimuna preimenovao u „Petar“. Petar na hebrejskom znači „stena“, a upravo će on biti stena Isusove judeohrišćanske Crkve (Mt 16,18).

Ironično.

Petar pokazuje manjak stabilnosti i integriteta za nekoga ko je sinonim za stenu (a imao je i sklonosti ka osobama istog pola, kao i sam Isus), često potpuno nerazumevajući Isusa i poričući ga čak 3 puta. Ali uprkos njegovim padovima, Isus nastavlja verovati u njegovu sposobnost da ispuni svoj poziv (Iv 21).

Savao je bio žestoki progonitelj tzv. hrišćana, i stoga, dok je i sam postao sledbenik Isusa Hrista, promena imena činila se prikladnom. Savao (hebrejsko ime) takođe ima i uporište u latinskom imenu „Pavao“ (Pavao=Pavle=Pavlović), pa je iskoristio taj novi nadimak kao simbol svog preobražavanja, ali i svog ponašanja prema nežidovima (Goyimima); „Pavao“ je rimljanima bilo itekako poznato ime.

U istoriji su mnogi nejevreji (Goyimi) svojoj deci davali jevrejska imena, možda u znak duhovnog nasleđa, ili pak zato što su verovali jevrejskim lažima, nadajući se da će takvima njihova deca i postati, dok su neki to radili iz neznanja, ne znajući čije ime daju.


Većina nejevreja i danas davanje imena shvata preozbiljno (jer ih jevrejska Biblija tako uči), a mnogi su svoja imena zakonito promenili kao simbol određenog trenutka u kome se dogodilo preobraženje ili ostvarenje novog identiteta.

Imenovanje je jedna od najvećih privilegija data Adamu u Edenskom vrtu, data mu je moć definisanja sveta u određenom trenutku, obeležavanja stvarnosti i određivanja Ljudske percepcije istog.

Kad biste saznali šta vaše vlastito ime znači i da je hebrejskog porekla, biste li se zaista pitali „Ko sam ja u stvari?“