ZAŠTO JE RAT NEOPHODAN?

DEO 2.

Rat kanališe prirodnu i zdravu agresivnost omladine i mladih muškaraca na koristan i produktivan način.

Zagovornici pacifizma i “miroljubivog društva” veruju u njihovoj zaludnoj aroganciji da njihove apstraktne, neprirodne i intelektualne ideje mogu da promene ono što oni vide kao “ljudsku narav” – oni veruju da ako se pruži dovoljno “obrazovanja” (čitaj “ispiranje mozga”) i dovoljno socijalnih šema, da ova agresivnost i požuda za bitkom može biti uklonjena ili čudesno transformisana u nešto zašta oni glupavo veruju da je pozitivnije.

Ono što ovi produkti dekadencije iz kasnog dvadesetog veka ne mogu da razumeju u svojoj intelektualnoj aroganciji, je to da se individualna narav jedino i uvek menja pravim, praktičnim iskustvom življenja i nikada uz pomoć ideja ili nekakvog dovoljnog “školovanja” i socijalnih šema.

Kakve god da su male promene od takvih stvari kao što su ideje, učenje, “vera” i socijalne šeme, one su uvek i jedino varka, gluma, a to znači da bilo kakvu promenu ovakve stvari izazivaju u pojedincu, takve promene nisu prave, one ne zadiru duboko, one nisu fundamentalne, pozitivne promene.

Sve ovo znači upravo sledeće: ako stavite rame-uz-rame pored ratnog veterana jednog od ovih intelektualaca pacifista/”socijalnih radnika”, tipova koje moderno društvo masovno proizvodi, onda je očigledno svakome ko je pri zdravoj pameti da je ratni veteran bolja osoba, više u dodiru sa realnošću života, više civilizovan i da je više u mogućnosti da se izbori sa životom i svakom promenom koju život donosi.

To je jedino svilenkasti, komforni urbani život koji dozvoljava tipu “socijalnog radnika” da procveta i ovakav slatkasti urbani stil života postoji u svakoj civilizaciji samo u kratkom periodu, zato što on nosi unutar sebe seme svog sopstvenog uništenja.

Ovo seme su meke individue koje ovakav životni stil uzgaja.

Civilizacije se stvaraju i održavaju od strane karakternih pojedinaca – od strane ratnika, onih iskusnih u ratu – one se nikada ne stvaraju i nikada održavaju uz pomoć ideja, birokratskih tipova, političara, pomoću socijalnih šema i “obrazovanja”.

Svako ko veruje da civilizacija zavisi od pametnih, pomodnih ideja i onih koji šire takve ideje ili se izdržavaju od njih je, sasvim prosto, vrlo naivan.

Kazna za ovaku raširenu naivnost, kao što Zapadna društva sada pate od nje, je polagano i sigurno vraćanje u varvarstvo koje je već otpočelo.

Nastaviće se…

@Druga strana istorije