JEVREJSKO POREKLO SRBA- DEO 4.

Jevrejski obredi, običaji i praznici kod „Srba“ judeohrišćana; Jevrejsko obredno pranje (kupanje) – Krštenje

Jovan Krstitelj (hebrejski Johanan, Jonah) sin jevrejskog velikog sveštenika (Prvosveštenika) jevrejskog Hrama u Jerusalimu, Zaharija, bio je jevrejski asketski putujući propovednik. Bio je vršnjak Isusa Hrista (hebrejski Jošue) i uživao je veliki ugled među Jevrejima. Ono po čemu je posebno postao poznat je njegovo vršenje OBREDNOG kupanja ljudi koji je bio RITUALNI čin „očišćenja“, potapanjem u reku Jordan.

On je, kao veri posvećeni sveštenik, odlično znao odredbe iz jevrejskog Starog Zaveta – Tore, u kojima su bili propisi koji su nalagali ličnu higijenu, ali i duhovno očišćenje: „Onaj koji se čisti neka opere svoju odeću…i u vodi se okupa. Tako neka je čist. Posle toga neka uđe u tabor…Pošto u vodi opere svoju odeću i okupa se, neka je čist“ (Treća knjiga Mojsijeva; 14:8-9). Šta više ovaj propis se naročito odnosio na jevrejske sveštenike i levite. Dakle, JEVREJSKI VERSKI ZAKONI (Stari Zavet-Tora) jasno su naglašavali da jevreji moraju da budu čisti i u fizičkom, ali i u duhovnom smislu.

Međutim, u Mojsijevim zakonima se nigde diretktno ne navodi obaveza potpunog potapanja u vodu. Ali se navodi u delu Mišne (zbirka Jevrejskih zakona zasnovanih na usmenoj tradiciji, koju su sastavili rabini. Oni čine prvi deo Talmuda), koji se zove Taharot, što je hebrejska reč koja znači „očišćenje“ i predstavlja rasprave i zakone o obrednoj čistoći, i u Tori-Še-B-Al Pe (hebrejska reč koja znači „usmena Tora“. Predstavlja sistematizovana detaljna objašnjenja propisa pisane Tore-Pet knjiga Mojsijevih).

Posebno važno mesto navođenje ove odredbe poptunog potapanja tela u vodu i za žene i za muškarce, je prilikom obavljanja RITUALA „Gijura“, odnosno stupanje nejevreja u jevrejsku veru, u OBREDU koji se zove „Tevila“. Ono što posebno poistovećuje ovo obredno kupanje sa pokršatavanjem (krštenjem) pojedinca kroz njihovo potapanje u vodu, je da se i jedan i drugi čin obavljaju isključivo u protočnim vodama-rekama ili kupatilima, kao što su jevrejska RITUALNA kupatila „Mikve“, koja su obavezno priključena na protočnu izvorsku vodu.

Sa aspekta Jovana Krstitelja (hebrejski Johanan, Jonah) posebno je bitan trenutak njegovog OBREDNOG kupanja, potapanjem u reku Jordan, i samoga Isusa Hrista u njegovoh 30-oj godini života. Smatra se da je upravo on učinio najveći uticaj na Isusa da uvede u judeohrišćanstvo čin OBREDNOG krštenja, potapanjem svojih sledbenika u reku Jordan.

Freska u katakombi Svetog Marsela i Petra u Rimu, Italija

I u ovom slučaju Novi zavet vam ponovo kaže da je taj čin urađen da bi bio objavljen Jevrejima -Izraelcima. Pa tako u Jevanđelju po Jovanu; 1:31, piše: „Ja ga nisam poznavao (Isusa Hrista). Ali sam zato došao krstiti vodom DA GA OBJAVIM IZRAELU“.

Čin krštenja kao deo OBREDA judeohrišćanske svete tajne (grčki Misterije), postao je jedan od tri osnovna OBREDA judeohrišćanstva (uz pomazanje svetim uljem, koje se vršilo odmah nakon krštenja i pričešća kao OBREDNOG deljenja hleba i vina.

„Veliki četvrtak“ ili „Veliko bdenije“

Judeohrišćanska crkva i njeni „vernici“ beležeći uspomenu na „Poslednju večeru“ Isusa Hrista i njegovih učenika, slave i obeležavaju veliki judeohrišćanski praznik Veliki četvrtak. Ovaj praznik slavi se u četvrtak uoči same Pashe („Pashalne večere“).

U ovom danu ustanovljeni su najsvetliju kanoni judeohrišćanske crkve.

Jevrejski koreni praznovanja ovog judeohrišćanskog praznika ogledaju se prvenstveno u već spomenutom povodu (Jevandjelje po mateju; 26:17: “ A na prvi dan beskvasnih hlebova pristupiše učenici k Isusu govoreći: Gde ćeš da ti pripravimo PASHALNU večeru“) okupljanja ovih dvanaest Jevreja, sledbenika Isusa Hrista, na ovoj večeri. A to je bilo praznovanje jevrejskog praznika Pesah (koji slavi izlazak jevreja iz Egipatskog ropstva), odnosno tzv. „Pashalna večera“.

Još jedan od jako karakterističnih jevrejskih običaja u događanju povodom ove večere, bilo je Isusovo korišćenje čaše vina postavljene na stolu te večeri.

Naime, jedan od obaveznih sadržaja na stolu povodom Pashalne večere i proslavljanja tog jevrejskog praznika, je postavljanje posebne čaše vina „za proroka Elijaha“. Jevrejski prorok Elijah (Elijas, kod Srba poznat kao Ilija), jedan je od najznačajnijih jevrejskih sveštenika, proroka i „čudotvoraca“ severnog kraljevstva Izrael iz 9. veka pre nove ere, koji je živeo za vreme vladavavine izraelskog kralja Ahava. Među Jevrejima je cenjen zbog velike posvećenosti jevrejskom bogu Jehovi. Zato je među Jevrejima ustanovljeno i verovanje da je on vesnik dolazećeg Mesije, koji će doneti konačno spasenje Jevrejskom „narodu“ (rasi). Otuda je za jevrejski praznik Pesah, obavezno prisustvo ove čaše vina namenjene njemu.

Isus ovu okolnost koristi, uzimajući tu čašu vina, rekavši: “ Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novog Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi opraštanja greha“ (Jevanđelje po Mateju; 26:27, 28).

Ove njegove reči postaće deo najznačajnije liturgije i jednog od tri najvažnija obreda Svete tajne Euharistije, u judeohrišćanskom svetu (Crkvi) poznate kao „Pričesti“, a njeno ispunjenje ostvarenje značajne Isusove (judeohrišćanske) zapovesti.

Bio je to i simboličan čin Isusove naznake sebe kao novog Mesije, koji će doneti spasenje svim ljudima, naročito jevrejima, a upravo kroz ostvarenje uloge jevrejskog proroka Elijaha kao njegovog vesnika.

Nastaviće se…