ISTORIJA PLAVE EVROPE

Jedan od omiljenih crtanih filmova koji su mnogi voleli dok su bili deca, su Štrumfovi. Štrumfovi imaju sve što ima jedno Evropsko dete. Oni su savršeni deo Evropske duše i Evropskih očiju (PLAVO – NAIVNO). Oni su Bogovi, oni nisu zasebne osobe, oni su zajednica. Oni su aseksualni. Oni predstavljaju sve aspekte evropske ličnosti, kao i priča o sedam patuljaka. Mogu biti šaljivdžije, mrzovoljni, srećni, stidljivi, zatupljeni, itd… oni su sve to, ali nikada nisu zli. Veliki Štrumf je prikaz Evropske filozofije. On je stoik (mudar čovek koji živi u skladu sa prirodom i sopstvenim razumom). Strast ne dopire do njega, hladnokrvno pronalazi rešenje za sve probleme. Uvek deluje ako može; a ako ne može, onda ne prikazuje uznemirenje. On je mudri Evropljanin. Sokrat ili Seneka, svejedno… Mudrost…

Štrumfovi su mali, koliko i njihova pohlepa. Oni su čarobno blagi i čestiti. Žive u harmoniji i čine sasvim malo promena u životu, iako Veliki Štrumf može da izmišlja svakakve stvari, on je moralan i ne vidi interes u tome…Umerenost.

Oni žive u harmoniji dok god su sakriveni od zlog Gargamela i njegove Mačke. Mačka koja se zove Azraël (IZRAEL), Anđeo Smrti…

Gargamel, čije ćemo ime prostudirati kasnije, je tipičan portret jednog Židova. A najinteresantnije je to što je živeo u kući koja je izgledala kao Crkvu, i on je bio kao monah. Taj monah, koji nije imao kosu na vrhu glave, veoma uobičajeno u XV veku, kada su u Crkvu bili navaljivali židovi, predstavljala je skrivenu „kipu“ (tradicionalna židovska kapica). Nekako liči na obrnutu kapu ovde u Evropi, koju su skidali u nečijem prisustvu ili kada ulaziš u nečiju kuću, prodavnicu i time pokazujući da ništa ne skrivaš ispod nje: gestikulacija je očigledna; nema ništa ispod mog šešira, ja nisam opasan, ja sam časna osoba, govorim istinu. Naprotiv „kipa“ (stvarna ili simbolična) je postavljena na vrh glave kako bi sprečila Boga da te vidi („Кipur“ – oporavak). Ona sakriva tvoje grehe. Ali zašto ne bi voleo da te Bog vidi? Pa zbog tvojih grehova. Da li još uvek ne razumete? Uvek možete da se setite prvobitnog greha…zar ne?

Edip … Frojd? Da li vas možda asociraju na nešto? Verujem da vas prosvećene, da, jer ako uzmete u obzir da je prvobitni greh sada zaboravljen (u odnosu na XV vek), i pre nogo što predložimo da živimo bez osećaja krivice zbog nečeg, kao Štrumfovi, oni su želeli da stvore još jedan greh. Time oni osiguravaju, da ta lažna krivica od nas pravi robove, i osigurava i to da mi moramo njima dati svoj novac, kako bi popravili štetu koji proizilazi iz greha (kao što je Crkva). To je još jedan lažni Edipov kompleks i kao i cela ta psihologija. Dete, kada je rođeno, želi samo da bude hranjeno od svoje majke i da ga seksulano ne zlostavlja (ili njegovog oca). Ako mislite da je ovo harikiranje, ili ste možda mislili da je u pitanju Talmud, onda slobodno malo pročitajte Frojda, i ustanoviće te da posle toga nikada većina vas neće slušati ni jednog psihijatra.

A sada da se vratimo Gargamelu. Setite se, on konstantno želi da ukrade štrumfove, jer su mu potrebni kako bi napravio filozofski kamen, kako bi mogao da pravi zlato. Gargamel je deo društva naučnika koji očigledno nije svestan svojih zlih aktivnosti. Čini li vam se to poznato? Ako vam se čini, onda razumete metaforu. Gargamel vidi sebe kao velikog i moćnog, i njegove pohlepe nemaju granice. On nema morala, on nema vrlina, on je potpuno obuzet pohlepom, i to je jedina stvar koja ga inspiriše da stvara ili pronalazi. On nije pametan, on je samo nemoralan: ako nešto ima iskoristi za njega, i ako može to da uradi, on će to uraditi. Bez skromnosti, bez morala. On čak zbog toga i svoju mačku istuče.

Štrumfovi uvek traže i čuvaju svoje ortake od Gargamela. Oni su časni i hrabri. Možemo videti da su moralni, ali morate razumeti suptilnost, oni neće dati svoj drugi obraz neprijatelju: uvek će se boriti protiv neprijatelja, čak i ako je on džin (zbog svoje pohlepe i moći). Oni će se boriti i sa vilama ako je potrebno i iskoristiće svoju inteligenciju, glupost i pohlepu svoga neprijatelja da bi pobedili radoznalu mačku Azraël (IZRAEL), i njenog gospodara Gargamela.

Gargamel ili Gargamela?

Gargamel (muški rod) nas nesumljivo upućuje na Gargamelu (ženski rod), na majke (upamtiteda  da se židovstvo nasleđuje po majčinoj liniji) iz knjige „Gargantua“ Fransoa Reblea (Gargantua, 1534, Francois Rabelais). Gargamel je stara francuska reč koja znači „grlo“.

                                                                    Francois Rabelais

                                                                               Pohlepa

Zbog čega „grlo“? Pohlepa. Verovatno većina neće razumeti književna dela Reble-a, ali u svakom slučaju bar pokušajte da nešto pročitate. Ti mali, plavi i veoma moderni bogovi odveli su nas u jedan vremenski period koji je veoma sličan našem: renesansi. Šta se to dešavalo pre? Moramo se vratiti nazad u istoriju: Mnoge filozofske škole, posle Antike bile su zatvorene jedna za drugom. Znanje, i umetnost je bila zabranjena, astronomija je bila bačena u otpad, medicina je bila klasifikovana kao otpadništvo, i naši dobri i časni Evropski naučnici su bili zabranjeni kao zli čarobnjaci.

Nastupilo je mračno doba, najgore od svih do tada, zajedno sa banditima (ciganima) kojih je bilo na svakom koraku. Iz neznanja mnogi obično misle da je to romantično? Ali to je zato što ne znaju realnost crkve. Svaki napor je bio učinjen da se ubije Evropsko znanje, kako bi kriminal cvetao, a žene nisu mogle da izlaze same. Jedina zabava koja je bila dopuštena, i jedina moguća edukacija za decu, bila je židovska propaganda. Deluje li vam to poznato?

U međuvremenu kukavice su ugojene, tokom svih ovih godina, oni su jeli toliko puno da su postali ogromni, pravi džinovi. Ogromni Pantagruel (Pantagruel, 1532. Rabelais ) jede salatu i ne primećuje da je u salati pojeo čoveka (hodočasnika). Deluje li vam ovo poznato? Ovi džinovi u Rebelovim delima su slika direktnog smrtnog neprijatelja (radi se o šali na račun „Antičkih židova“ i o tome kako oni često citiraju sami sebe, kako su oni navodno veliki profesori, čak i ako njihova imena uopšte ne postoje). Ali ti džinovi takođe prikazuju ljude koju su bili nemilosrdni od strane neprijatelja. Preko saznanja iz Antike, javljaju se kao džinovski preporod, da bi postali ponovo mali (ravnodušni, manje pohlepni).

Naravno, buđenje je nastupilo sa odbacivanjem Judeo-Hrišćanske kulture. Često čujemo da Кristofer Кolumbo (1451-1506) nije bio talentovan istraživač, ali je bio židov koji je bio izbačen iz Španije. Štrumfovi su morali sami sebe da spašavaju. Evropa se probudila. Svuda su heroji prvo bili cenzurisani (Rebel), čak su koristili znalačke prevare da maskiraju svoje kritičare, i onda je sve počelo.

Кralj Sunca (Luj XIV iz Francuske, 1638-1715)? Danas ONI vole da ga kritikuju u knjigama istorije koje naša deca dobijaju u školi ( sve je to napisano od židova koji su mrzeli Кralja Sunca)…a da li je to zaista to tako? Кralj Sunca (Luj XIV) je bio jako pobožan. On je kritikovao crkvu i pokušao je da umanji njenu moć. On je bio častan čovek i svako može da dođe i poseti ga u Versaju sa oružjem (sada bi to bilo potpuno otpadništvo, jer naši lideri su previše kukavice i previše omraženi). On je izgradio Versaj jer je želeo da nešto podari  Francuskoj što nije pod kontrolom Crkve, i na šta Francuska može biti ponosna. Versajski dvorac je pun simbol, ali Hrišćanskih simbola nema. Pravo remek delo.

                                                                      Versajski dvorac

                                                        Luj XIV kad je imao pet godina

                                                                   Luj XIV kao Apolo

Možda ćete vi bolje razumeti zbog čega su ga mrzeli, kada je zabranio mešanje rase, izbacio Jevreje iz svojih kolonija i poslao ih na brodove i ošišao njihove žene. On je dao sav njihov posed plemićima (i povratio je nazad svoju zemlju), a zatim i dao utočište nekima od njih.

                                   (Code Noir): Najstrašnije knjiga ikada napisana, kako mnogi kažu 

To je upravo bio razlog zašto je doveo plemiće u Versej, kako bi mogao da ih kontroliše. Oni su nametnuli strogu etiketu i moralnost. Plemstvo je bilo pod uticajem Judeo-Hrišćanske Crkve, i morao je da se vrati na pravi put, kako bi uzeo vlast koju je crkva imala nad njima. Luj XIV je preuzeo Pagansku kulturnu politiku od 1661 do 1675. godine. On je hteo da integriše duh Evropskog paganizma u Rimokatoličku crkvu i da spere svu jevrejštinu iz toga. Na žalost, veliki deo njegovog posla je uništeno sa Francuskom Revolucijom, kada je „buržoazija“ istrebila veliki deo Francuskog plemstva. Morate znati da je postojao pravi Holokaust o kome malo ko zna…zvao se Šuani. O njemu ćemo pisati naknadno.

                                                                        Šuani

Jedan od mojih predaka koji se borio na strani „Šuana“ je bio pogođen od strane ovih „revolucionarnih“ izdajnika, ali to je već druga priča…

„Morate učiti, ne da znate više, već da znate bolje“ – L. A. Seneka