MORMONIZAM-BOLJA PREVARA

Kao što muhamedanstvo napreduje brže od drugih velikih religija sveta i brojčano je u najvećem porastu, tako je i mormonstvo religija koja se danas najbrže razvija, u Americi posebno. Iako nije velika u poređenju sa glavnim svetskim religijama, mormonska crkva ima više od tri miliona sledbenika. Bez obzira što je mormonska veroispovest za bele narode bolja od hrišćanstva, ipak i ona, kao i hrišćanstvo, predstavlja veliku podvalu i zapanjujuću obmanu.

Na neki način, iz mormonizma možemo naučiti vrlo važne stvari i zato ga razmatramo zajedno sa glavnim religijama. Naime, mormonstvo nam pruža odgovor na pitanje da li je moguće započeti propagiranje nove religije u moderna vremena? Ta religija odgovara na ovo pitanje naglašenim DA, pošto je započeta pre manje od 150 godina. Ova ne tako stara religija omogućava nam da uvidimo kako se širi novo učenje, a ujedno nas uči i tehnikama koje možemo koristiti u propagiranju neke nove veroispovesti.

Mormonsku religiju je osnovao Amerikanac po imenu Joseph Smith, rođen u Vermontu, 1805. godine. Sa deset godina, preselio se sa svojim roditeljima u grad Palmira, u državi New York. Kada mu je bilo 15 godina, preselili su se u obližnje mesto Manchester i tu je prvi put imao vizije i kontakte sa “anđelima koje je poslao Bog”. Do 18 godine je imao još nekoliko takvih “vizija” i “poseta” Svevišnjeg. U tim stanjima transa bilo mu je rečeno da će dobiti zlatne ploče i komplet naočara od prozirnog kamenja, “Urim” i “Tumim”, pomoću kojih će biti u stanju prevesti drevne aramejske, hebrejske i egipatske natpise na pločama.

Anđeo Moroni “otkrio” je Josephu Smithu da je svete zapise zakopao na brdu Kumora 420. godine p.n.e. Navodno je to bila skraćena verzija koju je od zapisa svojih predaka napravio Mormon, otac mormona, odakle i potiče naziv Mormoni.

Smith je tada počeo “prevoditi” zapise, diktirajući ih iza zavese jednom od svojih pomoćnika.

Sve ovo podseća nas na jednu priču koja se pripisuje generalu Grantu, kada mu je neki stranac prišao, rukovao se sa njim i rekao: “Markiz od Queensbery, verujem?” Na to je general Grant odgovorio: “Svako ko bi u to poverovao, bio bi dovoljno glup da poveruje u bilo šta”.

U svakom slučaju, Knjiga Mormona, biblija mormonske vere, prevedena je na engleski i objavljena 1830. godine, kada je Joseph Smith osnovao Hristovu crkvu svetaca sudnjeg dana.

Originalne ploče je ponovno uzeo na čuvanje anđeo Moroni, tako da ih niko nikada više nije video. 

Smith je, zajedno sa svojim sledbenicima tvrdio da ga je 1829. godine posvetio Ivan Krstitelj i proglasio Apostolom. 6. aprila 1830. godine u Fayetti, u državi New York, osnovana je Hristova crkva svetaca sudnjeg dana, na čijem čelu se nalazio Joseph Smith kao njen prvi prorok. Pripadnicima crkve je naloženo da izađu i propovedaju, a nova vera se širila vrlo brzo. U Kirklandu, u državi Ohio sagrađen je hram; Missouri je postao sedište novoosnovane crkve; glavni štab druge grupe bio je Nauvoo u Illinoisu. U mnogim kvartovima naišli su na proganjanje, najviše zbog poligamije koja je u njihovoj veri bila dopuštena. Stalni progoni primorali su ih da se sele više na zapad. Konačno, Smith je ubijen u Carthagi, Illinois, 27. juna 1844. godine, a predsedničko mesto pripalo je njegovom agresivnom sledbeniku po imenu Brigham Yang.

Strahujući od novih progona, mormoni su pristali da se isele iz Illinoisa, ali je tom prilikom grupa koja je upravo napuštala Nauvo, bila napadnuta i pobijena. Na putu do velikog bazena Salt Lake, dugom oko 15000 kilometara, mormoni su izgubili još hiljadu svojih sedbenika.

U Salt Lake su izvesno vreme živeli u miru i osnovali veliki hram Salt Lake Citya. Odatle se mormonska religija počela širiti po svetu.

O čemu zapravo govori mormonska religija? Knjiga Mormona je krajnje nezanimljivo štivo; u stvari, toliko je dosadna i suvoparna da je skoro nemoguće isčitati je celu. Našli smo malo toga što bi moglo biti zanimljivo.

Iako mormoni tvrde da je tu knjigu pisalo nekoliko ljudi u periodu od oko hiljadu godina (od 600. g. p. n. e. do 400. g. n.e.) i da je prevedena u XIX veku, jezik je u elizabetanskom stilu XV veka. S obzirom da Egipćani, Židovi i Aramejci nisu govorili elizabetanskim engleskim XV veku, a ni Amerikanci u XIX veku nisu govorili tim jezikom, pitamo se zašto je Smith izabrao takav stil izražavanja da bi preveo biblijske spise koji su stari nekoliko hiljada godina. Smith je, najverojatnije, mislio da će imitacijom biblijskog jezika (verzija kralja Jamesa) uspeti da postigne mističniji i religiozniji ton, kako bi svoje novoizmišljeno pisanje učinio prihvatljivim. Knjiga Mormona po obimu odgovara hrišćanskoj i židovskoj bibliji. Međutim, poruka koju prenosi, potpuno je drugačija.

Knjiga Mormona govori o ljudima iz plemena Manaseh, koji su napustili Jerusalim 600. g.p.n.e. i nekih osam ili deset godina kasnije zaplovili brodom preko Indijskog okeana i Pacifika prema zapadu. Zatim se nastavlja, krajnje dosadnom i nezanimljivom pričom o iskušenjima i nedaćama, uspesima i neuspesima, sve dok i posljednji od njihovih potomaka nisu istrebljeni 421. g. n.e. na brdu koje je sada država New York, gde je Joseph Smith navodno pronašao njihove zapise, nekih 1400 godina kasnije.

U toj neobičnoj istoriji spominju se ljudi koji su 122. g. p.n.e. otkrili zakopane metalne ploče na kojima su zapisane ranije migracije Adamove rase iz Azije u zapadnu hemisferu 2000. godine p.n.e. Oni su, navodno, živeli u tom delu sveta sve do 590. godine pre nove ere, kada su njihovi potomci zbrisani sa lica zemlje u strašnom građanskom ratu.

Očigledno se ovde radi o dve različite grupe ljudi koji potiču od Adama i migrirale su u Zapadni svet u drevnim vremenima. Jedna grupa je tu živela od 2000.g.p.n.e. do 590.g.p.n.e., a druga od 590. g. p.n.e. do 421. g. n.e. Teško je shvatljivo zbog čega je Smith izmislio tako dugu i dosadnu priču kojom bi opravdao osnivanje nove religije. Iako se u potpunosti razlikuje od priče i likova u Starom zavetu, mormonska crkva tvrdi u tački osam njihovih “Trinaest tački vere” sledeće: “Verujemo da je Biblija reč Božja dok god je dobro prevedena; a takođe verujemo da je i Knjiga Mormona reč Božja.”

Mislimo da su priče u Knjizi o mormonima delo prenadraženog i neuravnoteženog uma i da nisu ni od kakve pomoći u rasvetljavanju ili pružanju informacija o bilo čemu. Smithova izjava o verodostojnosti zlatnih ploča sa gravurama, overena potpisima trojice svedoka, ne deluje nam uverljivo. Podseća nas na priču u jednom poglavlju, koju smo već spomenuli u jednom od predhodnih tekstova, u kojoj jedan čovek pokušava izdati ček na 10.000 dolara, samo na osnovu njegove tvrdnje da je ček originalan i da to mogu potvrditi mnogi svedoci. Sve se na kraju svodi na neproverene izjave Smitha i njegovih sedbenika, čiju istinitost je, kao i sve ostalo, teško utvrditi.

Ipak, ta grupa vatrenih fanatika započela je novu religiju koja je u mnogo čemu bila bolja od hrišćanstva. Zanimljivo je da i mormoni imaju razvodnjenu verziju Besede na gori, mada je njihova vera delimično polarizovana oko Isusa Hrista i Mojsija. Po našem mišljenju, mormonizam je “bolja podvala”, ali ne puno bolja.

Bilo bi to, kao kada bismo rekli da istovremeno verujemo u ispravnost Biblije i u teoriju evolucije. Židovsko hrišćanska Biblija i Knjiga mormona potpuno su kontradiktorne i različite knjige. Ako verujemo u obe, onda bismo bili u stanju da u istom trenutku vidimo i ono što je ispred i iza nas.

Ipak, prosečni mormon verovatno je puno vredniji, odgovorniji i više poštuje zakone od prosečnog Amerikanca. Malo je mormona koji žive od socijalne pomoći i uglavnom se uspešno brinu o sebi. Osim toga, oni ne hrane crne beskućnike, kao što to čine mnogi hrišćani, niti se zalažu za mešanje sa crncima. Sve to ide u prilog mormonskom narodu i njihovoj religiji, bez obzira na njene izmišljene temelje.

Uzrok nagle ekspanzije mormonske vere uopše nije teško otkriti. Kao i Jehovini svedoci, još jedna neobična sekta, i mormoni brzo napreduju zato što zagovaraju agresivni program trgovine, promocije i reklame. Ali, za razliku od Jehovinih svedoka koji su prilično stidljivi u nastupu, dok vam pružaju primerak njihove “Kule stražare”, mormoni će vam zakucati na vrata, razmećući se samouverenošću i entuzijazmom. Ono što nas posebno zanima je činjenica da se mormonska religija širi brže od svih ostalih. Upravo iz tog razloga joj posvećujemo posebnu pažnju.

U reklamne kampanje mormoni obično šalju dva mladića kao tim. Oni će se pojaviti na vašim vratima uredno obučeni, smešeći se i uz puno entuzijazma vas pitati da li mogu dobiti nekoliko minuta vašeg vremena da bi vam izneli neke važne informacije o njihovoj religiji. Pošto su prijatni, prijateljski raspoloženi i puni entuzijazma, rado će biti primljeni u kuću. To je vrlo važan korak u njihovom programu, jer, jednom kada ih pustite u kuću, oni će vam oduzeti ne nekoliko minuta, već nekoliko sati i pružiti vam kompletan program svog proizvoda: mormonsku religiju.

S obzirom da je hrišćanska religija, u stvari, reklama, primena reči i psihologije, sa ciljem da se ljudi preobrate i prihvate izmišljene i iluzorne ideje, ne bismo nikada smeli smetnuti s uma značaj sposobnog nastupa kojim se ljudi navode na određeni način razmišljanja.

Reklama, kao i vladavina ili klima, nije dobra niti je loša sama po sebi. Sve zavisi od toga kojoj ste vrsti uticaja podložni. Naime, reklama može biti edukativna, informativna i konstruktivna, ali, takođe, može biti razorna i samoubilačka po svojim efektima. U svakom slučaju, njene tehnike su uvek iste, bez obzira da li je usmerena na dobre ili loše ciljeve. Nikako ne smemo zaboraviti da je ona vrlo moćan instrument kojim se utiče na ljude.

Još ranije smo rekli da je religija neophodna za opstanak nekog naroda, a posebno je značajna za spasenje belih naroda. Kako smo sada u procesu propagande i širenja naše konstruktivne religije, trebali bi obratiti naročitu pažnju na lekcije koje možemo naučiti iz mormonske vere. To su sledeće lekcije:

1.  Mogućnost da se u današnje vreme osnuje i širi nova religija među belim narodima, nas treba hrabriti. U stvari, ljudi očajnički tragaju za novom verom, naročito mlađe generacije.

2.    Ključ za uspešno širenje takve nove religije je usmena reč, govor, reklama i upotreba pogodnih tehnika prodaje.

Ovo poslednje je posebna tema i šire ćemo je obraditi u nekom od sledećih tekstova. Podsetimo se da je Adolf Hitler o reklami rekao: “Reklama čini da raj liči na pakao, a pakao na raj”. Ne smemo nikada zaboraviti da nema ničeg moćnijeg od ideje čije vreme je došlo i da će ta ideja osnažiti samo ako vešto i preduzetno bude potpomognuta najboljim i najproduktivnijim tehnikama reklame.

Vreme za novu veru, novu ideju za belog čoveka je sada. Ta vera je verovati u sebe samog.