HRIŠĆANSTVO I KOMUNIZAM-ŽIDOVSKI BLIZANCI

Kada Košer konzervativci kažu da se danas bespoštedno vodi bitka između zlih sila komunizma i svetih sila hrišćanstva, uveravaju nas da je, u suštini, to borba dobra i zla. Tvrdi se da su te dve sile, u stvari, dva suprotna pola.

To je lažna borba, jer obe sile su izopačeni proizvodi kolektivne židovske svesti, čiji je osnovni cilj da unište Belu rasu.

Ako podrobnije analiziramo te dve sile zla, koje su tokom svih ovih godina zavaravale umne ljude Bele rase, uviđamo da one nisu na suprotnim stranama. Obe su u službi međunarodne židovske zavere i u toj meri zbunjuju belog čoveka da on sam pomaže Židovima u uništenju svoje sopstvene rase, a da pritom ni sam nije svestan toga.

Ako uporedimo te dve sile, lako ćemo doći do zaključka da su vrlo slične, a ne različite. U stvari, postoji toliko sličnosti u njihovim programima i filozofiji da nije teško prepoznati istog tvorca. To je međunarodna mreža Židova. Oni su smislili i hrišćansku veru i ideologiju komunizma.

I komunizam i hrišćanstvo najviše osporavaju materijalne vrednosti. Komunizam, te proizvodne i kreativne snage našeg društva, kojima dugujemo dobrobit i produktivnost bele civilizacije, označava kao “buržoazke”. Zatim razjareno baca ljagu na buržoaziju, pozivajući na njeno uništenje. Umesto da ceni ono što je vredno, komunizam nastoji da, buržoaziju i kapitalizam, odnosno, sve što je konstruktivno i produktivno, razori i izbriše kao najveće zlo.

Poruka hrišćanstva je u suštini ista. Ono nam govori da je devi lakše proći kroz ušicu igle, nego bogatom čoveku otići u raj i da trebamo prodati svoje imanje i podeliti ga sirotinji, što je poguban savet, jer bismo svi postali prosjaci. To bi sigurno dovelo do sloma našeg društva. Takođe, hrišćanstvo nam govori da ne gomilamo blaga na zemlji nego u raju.

Implikacija je potpuno jasna. Sve što je u životu vredno, ne prikupljajte za sebe. Naprotiv, ako ste napornim radom već uspeli steći neko bogatstvo, otarasite ga se, poklonite ga, dajte ga siromašnima, a pre svega, darujte ga crkvi, jer ona će ga primiti sa zadovoljstvom. Naravno, na taj način će bogatstvo puno lakše doći u ruke Židovima koji ne robuju takvim glupostima. Opet nam podvaljuju, znajući vrlo dobro staru i istinitu izreku da se budala i njegov novac brzo rastaju.

Sa druge strane, komunistički vođe, kao i hrišćanski velikodostojnici, vrlo su skloni gomilanju materijalnih bogatstava. Ako se osvrnemo na crkvu kroz vekove, možemo lako utvrditi da je, otimajući i poslednji novčić od sirotinje, prikupljala velike količine zlata, srebra i dragog kamenja. Ne radi se samo o gomilanju zlata, srebra i dragog kamenja, već i o vlasništvu nad nekretninama, tako da je crkva danas najbogatija institucija na zemljinoj kugli. Čak i u mračnom srednjem veku, kada je siromaštvo bilo vrlo rasprostranjeno, crkva je gradila velelepne katedrale sa oltarima, apsidama, stupovima i zidovima ukrašenim zlatom. Crkveni velikodostojnici zahtevali su izgradnju velikih i prostranih bazilika, katedrala, opatija, mauzoleja, samostana i crkava. U poređenju sa okolinom, bile su to grandiozne građevine, pravi trezori materijalnih dobara – zlata, srebra i arhitektonskih vrednosti – kako u pogledu površine, tako i u pogledu lokacije.

Crkva nikada nije objasnila zašto je bilo neophodno izlagati takvo bogatstvo vernicima, kojima se stalno naglašava da je prikupljanje bogatstva jedan od najvećih grehova. Sve do današnjeg dana grade se crkve koje su bogato ukrašene, raskošne i velelepne. Izgleda da novac ne predstavlja nikakav problem.

Vatikan, ta tvrđava “duhovnog” vođstva, takođe propoveda da ne treba gomilati bogatstva na zemlji, a uopšte se ne drži onoga što propoveda. To je zaista krajnje licemerje i potpuna antiteza spiritualnosti, jer sve se čini da se prikupi što više ovozemaljskog blaga. Naime, Vatikan poseduje 6,6 milijardi dolara samo u valuti, da ne spominjemo nekretnine, umetničko blago i druge vrednosti. Njihov godišnji prihod je 1,5 milijardi dolara, od čega je, nesumnjivo, veliki deo “udovičin posljednji novčić”.

Religiozni establišment Sjedinjenih Država se procjenjuje na 102 milijarde dolara. Godine 1969. je, od 17,6 milijardi dolara koje su pojedinci u Sjedinjenim Državama dali kao milosrđe (uglavnom za crnce), 45%, ili 7,9 milijardi dolara bilo raspoređeno u religiozne svrhe. To je prilično materijalistički stav za religiju koja “odbacuje” zemaljska blaga i propoveda da njeno carstvo nije od ovoga sveta.

Isto tako, komunistički šefovi u Rusiji, gotovo svi odreda Židovi, su prigrabili za sebe sva bogatstva zemlje. Dok komunistička robovska snaga radi dvanaest sati na dan i dođe kući u prljav, neuredan, nagužvan mali stan, koga deli sa drugim porodicama, njihovi Židovski šefovi imaju raskošne palate rasprostranjene po celoj zemlji. Oni jedu najbolja jela, voze najbolje autobobila, i naravno imaju i šofere. Ne samo to, već imaju i avione na raspolaganju kojima lete u bilo koja mesta koja smatraju pogodnim za upravljanje njihovim robovima. Ti Židovski komunistički šefovi obično imaju na raspolaganju skupu uvoznu odeću, krojače i mnoštvo posluge. Kad se trebaju odmoriti od upravljanja svojim robovskom logorom, imaju na raspolaganju privatne vile na obalama Crnog mora, ili kog dugog mesta koje požele. I tako to ide u radničkom “Proleterskom” raju. Ništa bolja situacija nije ni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Pređimo na sledeću sličnost. I komunizam i hrišćanstvo na široko koriste oružje terora, i psihološko i ona stvarna. Najgroznije i najmonstruozniji koncept koji je izdajnički um Židova smislio je koncept pakla. Možete li zamisliti milione ljudi koji se nemilosrdno peku bez trunke nade da će njihovim mukama doći kraj? Ima li išta strašnije od toga? Sa ovim “dobrim vestima” i “veselim novostima”, hrišćanstvo je krenulo osvajati umove svojih nerazumnih žrtava. Iako takvo mesto večnih muka ne postoji, ljudi veruju da je ono stvarno i žive u stalnom strahu, zahvaljujući hrišćanstvu. Na primer, ako detetu kažete da će ga pojesti babaroga, a ono vam naivno poveruje, onda će i pretnja biti jednako realna kao da babaroga zaista postoji. Isto je i sa paklom. Onima koji veruju u njegovo postojanje, ova užasna pretnja je stvarna, kao i strah koji osećaju zbog te gadne izmišljotine.

Međutim, hrišćanstvo se ne zaustavlja samo na upotrebi psihološkog terora. Oni koji skrenu sa službene linije crkve, proglašavaju se jereticima i spaljuju na lomačama. Ideja korišćenja vatre, u bilo kom smislu, kao sredstva torture neistomišljenika, čini se da neprekidno opseda hrišćanske umove. Sudeći po poznatom delu Ogledalo mučenika, nekih 33.000 hrišćanskih mučenika su drugi hrišćani poslali u smrt spaljivanjem na lomači.

Nije od malog značaja da su na lomačama uvek goreli samo beli ljudi. Još nikada nismo čuli da je crnac, ciganin ili neko sličan njima spaljen na lomači zbog svojih jeretičkih uverenja. Takođe nismo čuli da je neki Židov ikada spaljen na lomači zato što nije verovao u dogme Judaizma, iako oni uopšte ne veruju u Hrista.

Hrišćani puni ljubavi prema bližnjima i spremni da uvek šire svoje poruke ljubavi, nisu koristili samo spaljivanje na lomači kao način da druge pošalju u smrt ili kao sredstvo mučenja. Za vreme Inkvizicije i u drugim vremenima, sva zverska mučenja koje jedan iskrivljeni ljudski um može smisliti, korišćena su da bi se iznudila priznanja i nevernici doveli u red. Lomljenje prstiju, gvozdeni steznik, davljenje, vađenje očiju usijanim gvožđem i polagano deranje kože, bila su samo neka sredstva koja su hrišćani koristili u širenju jevanđeljske ljubavi. Kada je reč o komunistima i njihovim metodama fizičkog mučenja, napomenućemo da je preostalo malo novog da se izmisli što hrišćani već nisu primenjivali. Kao što se moglo i očekivati, sva ova sredstva mučenja potekla su od židovskih prijatelja hrišćanstva i komunizma.

Crkva se čak nije ustručavala povesti rat, ne bi li uništila nacije koje se nisu pokoravale njenom religioznom diktatu. U stvari, u XVI, XVII i XVIII stoljeću, glavni uzroci ratova bila su verska neslaganja, što znači da je određena religiozna grupa nastojala da svoja religiozna uverenja nametne protivnicima na silu, putem rata i pokolja.

Dokazi komunističkog terora, i psihičkog i fizičkog, još su sveži i svima poznati. Samo u Rusiji, židovski komunistički režim koristio je teror kakav se ne pamti u istoriji. Da bi potamanili ono što je najbolje u Rusiji, odnosno bele Ruse, Židovi su poklali nekih 20.000.000 ljudi. Ubijanja i pogubljenja, koja se i danas događaju u Rusiji, prevazilaze moći shvatanja prosečnog belog čoveka.

I komunizam i hrišćanstvo koriste i koristili su, u najširem mogućem smislu, teror, i fizički i psihički, radi podčinjavanja svojih žrtava. S tom razlikom što su hrišćani više koristili psihološki teror, a komunisti fizički. U oba slučaja, Židovi su se pokazali kao eksperti u upotrebi raznih vrsta mučenja koja su dovodila do uspešnih rezultata.

I komunizam i hrišćanstvo imaju knjige u kojima su zapisana načela njihovih pokreta. Za hrišćanstvo je to Biblija koju su pisali Židovi, uglavnom o Židovima, sa ciljem ujedinjavanja židovske rase i uništenja Bele rase. Komunistička biblija su Marxov Kapital Komunistički manifest, koje je Marx napisao u saradnji sa Friedrichom Engelsom. Zanimljivo je da su obojica bili Židovi. Oba ova židovska učenja, komunizam i hrišćanstvo, vrlo su destruktivna i usmerena su na podrivanje i razaranje osnovnih vrednosti društva.

Hrišćanstvo nas uči da je čovek zao i beskoristan, da je rođen u grehu i da je svaki nagon greh. Komunizam tvrdi da je “buržoazija” koja je najproduktivniji i najkreativniji element našeg društva, pokvarena i zla i da mora biti uništena. Sa sigurnošću se može reći da bi bilo koje zdravo, valjano društvo koje bi se okrenulo hrišćanstvu i koje bi sledilo sve njegove principe, ili bilo koje društvo koje bi uvelo čisti komunizam, uskoro samo sebe uništilo.

Ponovo želimo istaći da, nasuprot tvrdnjama konzervativaca, komunizam ni u kom smislu nije isto što i socijalizam ili kolektivizam, koji su osnovni konstruktivni elementi bilo kog zdravog društva, a komunizam  je prerušeni židovski radni logor. Pošto ćemo se ovim  pitanjem opširnije pozabaviti u jednom od sledećih tekstova, tu ideju nećemo dalje razdvajati.

I komunizam i hrišćanstvo propovedaju jednakost. Hrišćanstvo smatra da smo svi jednaki pred Bogom, dok komunizam tvrdi da u komunističkom društvu svi moramo postati jednaki. Jedini razlog zbog kog nismo svi jednaki zavisi od okruženja, i tu malu grešku prirode oni će ispraviti. Uveravaju nas da će doći vreme kada ćemo svi biti isti. To je strašna istina, jer Bela rasa će biti izjednačena sa krdima bednih robova, dok će svaki Židov tada biti kralj.

I hrišćanstvo i komunizam ne samo da propovedaju jednakost pojedinaca, već i jednakost svih rasa, što je jedna podla laž kojom se vređa prirodni poredak.

Njihove obmanjivačke dogme su nebulozne i konfuzne, da ne kažemo kontradiktorne same po sebi. Za oba učenja karakteristična je hijerarhija koja tumači ispravnu dogmu za svaki dan i svi su dužni da se ponašaju shodno tome ili će trpeti posledice.

I hrišćanstvo i komunizam imaju svoje raskole. U hrišćanstvu se sledbenici koji se razlikuju, proglašavaju jereticima, a u komunizmu, svi koji se ne pridržavaju službene linije, su disidenti. Veliki hrišćanski raskol dogodio se u doba reformacije, kada se razvio protestantski segment koji se odvojio od katoličke crkve. Crkva se tada nastavila cepati i deliti na hiljade različitih pravaca koji su svi bili na štetu Bele rase i sa ciljem da se ona uništi. Prva velika podela bila je kada se vizantijsko carstvo odvojilo od Rima ili od zapadne polovine. Šta se sve posle događalo, dobro nam je poznato.

I među komunistima je bilo puno podela, kao na primer ona između menjševika i boljševika, pre nego što su i došli na vlast. Kada su se dočepali vlasti, staljinisti su proganjali trockiste i sklanjali ih sa položaja. U današnje vreme imamo maoiste, titoiste i tako dalje. U svakom slučaju, glavna ideja i komunizma i hrišćanstva je ista: u vrhu konfuzne i nemoguće dogme nalazi se moćna hijerarhija koja diktira i tumači pravila ponašanja, a teror, smrt i represija su posledica za one koji se usude misliti svojom glavom.

Sličnosti između ova dva učenja su mnogobrojne. Oba propovedaju uništenje sadašnjeg društva. Posebno ciljaju na uništenje i razaranje njegovih najkreativnijih i najproduktivnijih elemenata. Takođe, omalovažavaju najbolje društvene snage i vraćaju se ljudskim neuspesima i slabostima, kako bi dokazali ispravnost svoje komunističko – hrišćanske teorije.

Pošto su Židovi osnovali komunizam, sada teže da se glavno sedište Ujedinjenih Nacija preseli u Izrael, u Jerusalim. Hrišćanstvo, takođe, nespretno govori o cionizmu, novom Jerusalimu i na Jerusalim gleda kao na svetu zemlju, mesto svog nastanka i duhovnog sedišta.

I jedni i drugi uporno slede politiku koja je katastrofalna po dobrobit Bele rase. Već smo prilično detaljno pisali o katastrofalnim efektima hrišćanstva na veliku civilizaciju rimske imperija. Takođe smo ranije istakli da su Židovi u komunističkoj Rusiji poubijali 20.000.000 najboljih Rusa. Međutim, njihovi programi i politika puno su sveobuhvatniji. Bio bi nam potreban čitav jedan tom da bi istakli kakve užasne efekte i komunizam i hrišćanstvo imaju po sreću Bele rase. Verujemo da smo kroz tekstove nabrojili mnoštvo ovakvih primera i da nema potrebe da ih ponavljamo.

Zajednička im je i sposobnost da gomilaju nerazumljive i konfuzne reči koje nemaju nikakvo značenje, niti bilo kakav smisao. To je stari židovski trik za zbunjivanje protivnika, jer svako normalan smatra da ta nepregledna zbrka reči mora imati neko više, neuhvatljivo značenje.

Oba učenja razvila su visok stepen umetnosti blaćenja neprijatelja pogrdnim rečima, punim mržnje, radi njegovog konačnog uništenja. Hrišćani su razvili reči kao što su: ateist, pagan, jeretik, grešnik, blasfemija, mnogobožac i antihrist. Komunisti su izmislili potpuno nov vokabular reči, kao što su: fašist, nacist, rasist, zadrtost, predrasuda i antisemitizam. Iako se do sada niko nije upitao šta svaka od ovih reči znači i zašto ih treba smatrati lošima, podrazumeva se da o njima ne treba raspravljati. To znači da po protivniku treba udarati bez milosti čim mu se pripiše neki od ovih pogrdnih naziva.

Postoji vrlo dobar razlog za paralelnu ideologiju komunizma i hrišćanstva iako nas, na prvi pogled, sličnosti među njima mogu iznenaditi. Naime, i jednu i drugu teoriju izmislila je moćna židovska struktura kojoj je jedini cilj uništenje Bele rase. Na žalost, do sada su obe ideologije bile vrlo efikasne. Svrha ovih tekstova na www.drugastranaistorije.in.rs je da se suprotstavi sveopštem napadu na Belu rasu i da razotkrije podle namere blizanskih židovskih ideologija i pokaže šta su one u stvari.

Čvrsto smo uvereni da Židovi nikada ne bi uspeli raširiti doktrinu savremenog komunizma u čovečanstvu, koje dovoljno dugo pati, da nisu omekšali i sludeli Belu rasu lažnim ciljevima hrišćanstva. Zato je prvi cilj nas koji se ovim bavimo da zbrkani um Bele rase ispravi i vrati na pravi put, kako bi se židovske podvale jednom zauvek uklonile sa lica zemlje.