MANIFEST SUDBINE

Beli čovek je veliki graditelj. Nekoliko puta u istoriji, kada je neometano i slobodno mogao raditi ono što mu je priroda usadila i što mu je naložila, on je konstruirao, kreirao i gradio imperije. Pošto mu je data sloboda da vlada u određenom vremenskom razdoblju, kreativni rad belog čoveka je postao zadivljujući. Jedno od takvih razdoblja bila je izgradnja Amerike i osvajanje Zapada.

Sredinom XIX veka, većina Amerikanaca bila je obuzeta idejom da je njihov manifest sudbine osvajanje i naseljavanje Amerike od obala Atlantika do obala Pacifika. I osvojili su je!

Istorijske knjige prepune su svakakvih gluposti o značaju prvih hodočasnika, puritanaca, putnika sa Mayflowera i uopšte, o ulozi hrišćanstva u izgradnji Amerike. Deca školskog uzrasta i ogroman deo američke populacije, usled toga, postaju toliko indoktrinirani da bi rado ponovno prihvatili židovsku laž da su Ameriku izgradili hrišćani za hrišćane i na hrišćanskim principima. Podrobnije istraživanje istorije pokazaće da niti su Ameriku izgradili hrišćani, niti je to urađeno na hrišćanskim principima, već je naprotiv, ona izgrađena usprkos okovima hrišćanstva.

Ko su pravi graditelji Amerike? To sigurno nisu bili hodočasnici, puritanci ili neki drugi religiozni fanatici, iako je poneko od njih bio među prvim doseljenicima. Među masama koje su izgradile Ameriku nije bilo mnogo verskih prognanika, mada je bilo i takvih među prvim doseljenicima. U osnovi, ljudi, koji su tamo dolazili u velikom broju i koji čine rasnu suštinu Amerike, bili su najbolji primer veličine Bele rase. To su bili ljudi obuzeti duhom avanturizma, koji su tražili bolju zemlju i bolje uslove u kojima će podizati porodice i stvarati svoje bogatstvo. Oni su bili avanturisti, agresivni, neustrašivi, energični i iznad svega, ljudi sa vizijom i željom da grade. Oni su bili ista vrsta ljudi poput onih koji su pomicali granice belog čoveka po celom svijetu, hiljadama godina.

Ko su bili ti ljudi? Ono najbolje u Beloj rasi, čime se možemo ponositi. Oni su bili pioniri, traperi, lovci, istraživači, farmeri, rančeri, graditelji železničkih pruga i pored ostalog, borci protiv Indijanaca. Tamo su došli iz prenaseljene Evrope, koju su eksploatisali i uništili židovski finansijski monopoli, Evrope zapletene  u  mrežu  destruktivne  hrišćanske  religije  nametnute  od Židova. To su bili ljudi koji su tražili prostor i slobodu da bi mogli slediti svoje prirodne naklonosti i težnje. U njihovim venama i krvi osećao se manifest sudbine da se šire i naseljavaju bogatu novu zemlju.

Iz ovoga su izrasli najbolji i najveći izdanci produktivnosti Bele rase koje je svet ikada video. U delu “Osvajanje Zapada” prikazano je jedno od najviših i najboljih dostignuća ljudske rase. Herojsko osvajanje Zapada je upisano kao jedno od najslavnijih poglavlja u istoriji Bele rase, ili bilo koje druge. Samo hrabrošću i radom izgrađena je najproduktivnija, najkreativnija i najmoćnija imperija koju je svet ikada video.

Danas Amerika, mada beli ljudi u njoj čine manje od pet posto svetske populacije, proizvodi isto onoliko bogatstva i potrepština koliko i ostatak sveta zajedno. I to usprkos činjenici da su Amerikanci opterećeni velikim ograničenjima i problemima, kakvima nijedna nacija do sada nije bila. Beli Amerikanci na svojim leđima nose trideset miliona (verovatno i svih sedamdeset) crnih parazita, koji nisu samo težak teret, već i ozbiljan problem za porast proizvodnje. Sva ova proizvodnja stiže iz Amerike usprkos činjenici da je američki narod nateran da pomaže svoje rivale i neprijatelje širom sveta, tehnologijom, zajmovima, proizvodima, monetarnim restrikcijama i svim ostalim podvalama koje je Židov u stanju smisliti. Uz to, u toj sredini boravi šest miliona Židova, a verovatno i puno više, što dodatno ima pogubni efekat.

Nema sumnje da je Amerika danas osnovno uporište Bele rase. Zbog toga je ona pod teškim napadom Židova, koji bi hteli naterati bele Amerikance da se mešaju sa drugim rasama i gurnu ih u isto zmijsko leglo u koje je ugurana Indija pre više hiljada godina, Južna Amerika pre nekoliko vekova, a Haiti pre sto pedeset godina. Amerika je najsnažnije uporište Bele rase i tu će se morati voditi presudna bitka, gde će Židov morati biti pobeđen i gde će se nova svetska filozofija o opstanku Bele rase morati formulisati i ukoreniti.

Amerikanci puno duguju njihovim srčanim pradedovima koji su na neistražen i neprijateljski kontinent stigli bez ičega, osim nepokolebljive odlučnosti i urođenih sposobnosti da stvaraju i grade. Prvi među njima bili su trgovci krznom i traperi, lovci i istraživači, energični ljudi koji su tražili nove avanture i uvek šire horizonte. Za njima su uskoro stigli i prvi naseljenici, farmeri. Kako su se probijali prema zapadu, rančeri, goniči stoke i romantični kauboji pomagali su ukrotiti ogromna prostranstva Amerike. Za njima su sledili graditelji naselja, trgovci, graditelji pruga, preduzetnici, u najboljem američkom smislu. Dok su izgrađivali ovu imperiju svi su se, na ovaj ili onaj način, borili protiv Indijanaca.

S obzirom da je Američka istorija uveliko falsifikovana, ako i sve druge istorije i da su njihovi herojski pradedovi, pioniri, teško i bez razloga optuženi za politiku prema Indijancima, od najveće je važnosti da ispitamo kakvu je to politiku pionirska Amerika vodila prema inferiornim crvenim domorocima, odnosno, Indijancima.

Ne postavlja se pitanje da li je beli čovek osvajao zemlju koju su nastanjivali Indijanci, rasa potpuno drugačija od njega i, definitivno, inferiorna. Mada je u početku osvajanje bilo postupno, Indijancima nije trebalo puno da shvate da su okupirani i da im je oduzeta zemlja. Pošto se uskoro razvilo neprijateljstvo, što je bilo neminovno, i beli čovek je brzo shvatio da mu je Indijanac smrtni neprijatelj i da predstavlja pretnju njegovoj egzistenciji, imovini i životima njegovih bližnjih.

Na osnovu toga razvila se povezanost unutar Bele rase koja nikada nije postojala u Evropi. Beli čovek je shvatio da se mora udružiti kako bi opstao, pa je tako rođen značajan period rasne lojalnosti među belim narodima različitog evropskog porekla. Ovo zbližavanje iznedrilo je najbolje u belom čoveku – rasnu lojalnost, snalažljivost i hrabrost. Dajući zamaha ovim prirodnim sposobnostima, on je neprekidno napredovao, potisnuo Indijance na zapad i preuzeo  njihovu zemlju. Mada je beli čovek bio brojčano slabiji, to se nije pokazalo kao nedostatak, jer, kada je ujedinjen i odlučan u svom cilju, on može prevladati sve sile i prepreke. Beli čovek je jasno shvatio da je Indijanac njegov neprijatelj i izreka “samo mrtav Indijanac je dobar Indijanac” postala je nepisani zakon u zemlji.

Zbog toga je besmisleno tvrditi da je Amerika izgrađena na hrišćanskim principima. Amerika uopšte nije izgrađena na tim principima. Da su prvi beli pioniri sledili diktat hrišćanske etike “voli svoje neprijatelje”, “okreni drugi obraz”, “prodaj šta imaš i daj sirotinji”, “ne opiri se zlu”, “ne sudi” itd., i sve ostale samoubilačke hrišćanske gluposti, oni nikada ne bi uspeli. Indijanci bi ih nadjačali i poubijali pre nego što bi uspeli i zakoračiti na američki kontinent. Ne, zaista! Amerika nije izgrađena na principima hrišćanstva, niti su je izgradili ljudi koji su bili posebno zainteresovani za hrišćanstvo. Ameriku su izgradili najbolji predstavnici Bele rase – Bele rase koja je pokazala svoju urođenu agresivnost i koja je dala pun zamah svojoj nadmoći i sposobnosti.

U savremenim istorijskim knjigama, filmovima i ostaloj židovskoj propagandi srećemo mnogo neistina o perfidnosti belog čoveka, koji je tobože prekidao primirja sa Indijancima, varao ih, lagao i izdavao. Ovo je, naravno, kao što smo već rekli – židovska propaganda – koja ima za cilj da degradira i umanji junaštvo belog čoveka. Beli čovek se jednostavno borio, pobedio Indijance i oterao ih sa njihove zemlje. Nije se cenjkao sa Indijancima, nije imao potrebe da ih vara niti da im bilo šta obećava. On je tu bio da osvaja. Borio se sa Indijancem, porazio ga, ubijao, i oterao sa zemlje da bi je preuzeo. Jednostavno je pobedio i pokorio ga. To je bilo samo osvajanje, a okriviti belog čoveka za varanje i šikaniranje predstavlja samo još jednu židovsku prevaru. Beli čovek nije sklapao primirja sa Indijancima. On je donosio ukaze kojima su određivani rezervati za Indijance, već potpuno poražene. Ne cenjkajte se i ne pravite mirovne sporazume sa poraženim neprijateljem. Vi određujete uslove, a tako se postupalo i sa američkim Indijancima.

Budimo iskreni. Beli Evropljanin je prešao okean, osvojio američki kontinent koji je naseljavala inferiorna crvena rasa i napredovao prema zapadu; pobedio je crvenog „čoveka“, preuzeo njegovu zemlju, poubijao većinu svojih protivnika i kada ih je apsolutno porazio, masovno ih je prognao u predele beskorisne zemlje, rezervata. Bila je to otvorena, potpuna pobeda, slobodna igra prirodnih sila, bio je to beli čovek u najboljem svom izdanju. Da naši pradedovi to nisu uradili, ne bi bilo Amerike – ne bi, u stvari, bilo velikog snažnog vrela Bele rase danas. U stvari, pitanje je da li bi Bela rasa uopšte opstala.

Da bismo bolje ilustrovali razmišljanje i stav belih pionira, vlade i vojske, dozvolite da citiramo tekst proglasa guvernera Johna Evansa, građanima teritorije Colorado 1864. godine.

PROGLAS

Poslali smo specijalne glasnike do Indijanaca na zaravnima, prijateljski tražeći da se sretnemo kod Fort Liona, Fort Larneda, Fort Laramija i Logora Colins, upozorivši ih, radi sigurnosti i zaštite, da će svi nasilni Indijanci biti kažnjeni i uništeni. Poslednji od spomenutih glasnika se vratio uz dokaze koji upućuju da je većina Indijanskih plemena u ratu i da su neprijateljski raspoloženi prema belcima. Uložio sam krajnje napore da pridobijem sve Indijance sa zaravni da bi došli na ugovoreno mesto sastanka, obećavši im snavdevanje i zaštitu, koje su, uz nekoliko izuzetaka, svi odbili primiti.

Stoga, ja, John Evans, guverner teritorije Colorado, izdajem ovaj proglas i ovlašćujem sve građane Colorada, pojedinačno ili u organizovanim grupama, da se mogu boriti protiv nasilnih Indijanaca na zaravnima, striktno izbegavajući one koji su se odazvali mom pozivu za sastanak na naznačenim mestima, i da ubiju i unište neprijatelje, gde god da se nalaze, neprijateljski raspoložene Indijance. Dalje, jedina nagrada koju mogu dati svima koji pruže ovakvu uslugu, jeste da ovlastim ove građane ili grupe građana da zarobe i zadrže kao svoju, svu imovinu gore navedenih neprijateljski raspoloženih Indijanaca, i da time budu nagrađeni.

Dalje, nudim svim grupama koje će pod okriljem zakona organizovati teritorijalne milicije, da im osiguram oružje i municiju i da im plaćam kao redovnoj vojsci, za njihove konje, njihove potrebe i transport, uz garanciju Zapovednika Područja.

Sukob je pred nama i svi dobri građani se pozivaju na dužnost da brane svoje domove i porodice.

Kao dokaz stavljam svoj potpis i veliki pečat Teritorije Colorado.

11. aprila 1864. godine posle Hrista.

S. H. Elbert

Advokat teritorije Colorado

Guverner John Evans

S obzirom da je osvajanje Zapada i izgradnja Amerike bila jedna od najkreativnijih i najproduktivnijih epoha u istoriji belog čoveka, trebali bismo naučiti neke ozbiljne lekcije iz istorije. Ako je vođenje rata protiv obojenih rasa, odnosno Indijanaca, bilo toliko plodonosno pre sto ili dve stotine godina, što se tiče širenja i dobrobiti Bele rase i, ukoliko je iz ovakvog napora sagrađena ogromna, bogata imperija, šta je loše u prihvatanju i usvajanju takve politike danas, na globalnom nivou? Zašto mi promovišemo razmnožavanje inferiornih afričkih crnaca u našoj sredini kada smo toliko nadmoćniji da možemo izvući zemlju iz te zbrke i što pre ih poslati natrag u Afriku? Zašto ne podržimo našu belu braću u Južnoj Africi i Rodeziji i ne pomognemo im da proteraju crne divljake na sever prema Ekvatoru?

Sama priroda nas je obdarila neotuđivim pravom da opstanemo, da se širimo, napredujemo i brojčano uvećavamo Belu rasu pred licem svih naših neprijatelja. Ne zaboravimo da su obojene rase najsmrtonosniji neprijatelji koje Bela rasa ima. U stvari, sve obojene rase su neprijatelji belog čoveka. Najbolja zaštita koju beli čovek može sebi osigurati jeste da se teritorijalno širi i uvećava brojnost svoje rase na zemlji, umanjujući one koji pripadaju obojenim rasama, budući da su sve neprijateljski raspoložene prema nama, sve dok opasnost ne prođe.

Sve dok je neprijateljska crvena rasa bivala nadmoćna po broju i snazi, ona je predstavljala zlo i opasnost za bele američke pionire. Sve dok Bela rasa nije brojčano nadjačala Indijance, postojala je opasnost po njihove živote i imovinu. Slično tome, na globalnom nivou, obojene rase, koje su neprijateljski raspoložene prema Beloj rasi, postaju svakim danom sve veća opasnost za sam opstanak Bele rase. Ako je politika Bele rase u Americi pre stotinu godina bila tako produktivna za nas, ne postoji nijedan razlog zbog koga to ne bi bila i odlična politika na planetarnom nivou.

Nemoguće? Uopšte nije nemoguće. U stvari, to ne samo da je moguće, već je i jedina pametna politika koju Bela rasa može voditi. Nemojte biti u zabludi – Židovi su, u saradnji sa obojenim rasama, Beloj rasi namenili uništenje, i oni napreduju i uspevaju u svom programu.

Najviše je pravo, a ujedno i najznačajniji zakon prirode, boriti se za opstanak po svaku cenu. Moramo osigurati postojanje Bele rase na licu zemlje za sva vremena. Beli čovek to može lako učiniti, ukoliko se ujedini i postigne rasnu solidarnost. Dok je u doba Rima, jedan legionar, koristeći savremeno oružje, poput mača, oklopa, itd., mogao se boriti sa šest (ili deset) puta brojnijim crnim divljacima, danas, uz modernu tehnologiju, koja je proizvod belog čoveka i samo belog čoveka, nekolicina obučenih pilota u mlaznim avionima, naoružani atomskim bombama, mogu izbrisati bilo kog protivnika u tren oka. Činjenica da je danas i naše oružje u rukama naših neprijatelja, koji ga nikada sami ne bi mogli proizvesti, jeste sramni odraz nedostatka lojalnosti i cilja unutar Bele rase.

Ipak, i pored tako loše situacije kakva je danas, još uvek nije suviše kasno, niti je nemoguće. Kada Bela rasa postigne jedinstvo i ideološku solidarnost, obojene rase će, zahvaljujući nesposobnosti da same sebe izdržavaju, ispariti i nikakav nuklearni holokaust kojim nas Židovi plaše, neće biti potreban.

Da, natpis na zidu je jasan: beli ljudi, ujedinite se ili nestanite! Naseljavajte svet ili postanite mongrilizovani robovi!

S obzirom da crna rasa izvršava najveći broj zločina, jasno je da ćemo, ukoliko smanjimo njihov broj, smanjiti i broj zločina. Isti princip odnosi se na neobrazovanost i siromaštvo. Stoga, ako želimo smanjiti kriminal, siromaštvo, prljavštinu i neobrazovanost, najbolji i najefikasniji program je smanjenje broja obojenih.

Pod pritiskom Židova i hrišćanskih principa, postupali smo upravo suprotno, nerazumno i glupo. U Americi, i svuda u svetu, svaka politika koju je beli čovek sledio, bez obzira da li se radilo o stranoj pomoći, socijalnoj zaštiti, poreskoj politici, tehnološkoj pomoći, medicinskoj pomoći ili nekoj od mnogih drugih politika, zasnivala se na tome da povećava broj obojenog ološa i smanjuje osnovu produktivne Bele rase.

Obojene rase celog sveta strašno nas mrze. Izvikana od židovskih medija, Bela rasa, svuda je primarna meta mržnje. Ne samo da belog čoveka mrze u celom svetu, već i u samoj Americi… Meksikanci, crnci, Indijanci i sav obojeni šljam jedva čekaju dan kada će nas izbrisati sa lica zemlje.

Zašto da “okrećemo drugi obraz” i hranimo, snabdevamo i potičemo razmnožavanje obojenog šljama koji nas mrzi? To je samoubistvo. To je ludost. Obojenim rasama ne dugujemo ništa. Oni bi nas se riješili čim bi zadobili moć. Uz pomoć židovske organizacije, oni će se, kroz generaciju ili dve, dokopati moći, pa će nas se rešiti, ako se mi ne ujedinimo i ne organizujemo.

Ponavljamo, ujedinjena i organizovana Bela rasa je deset puta moćnija od celokupnog ostatka sveta.

Politika aparthejda u Južnoj Africi je samoubilačka, i to još više od one u Rodeziji, iako su obe zemlje napadnute kao rasističke. Ove zemlje, mada se njihove metode razlikuju, pomažu, iz godine u godinu, “odgajanje” sve većih hordi crnaca. Rodezija ima luđačku, samoubilačku politiku opsednutu “uzdizanjem” crnaca (nemogući poduhvat). “Obrazujući ih”, omogućavaju im da se razmnožavaju i sve više prepuštaju vlast ovim majmunima iz džungle. Očigledan rezultat ove ludosti će, naravno, biti samoubistvo bele populacije. To je isto tako suicidno kao da hranite i razmnožavate štakore sve dok vas na požderu.

Australija je imala mudriju rasnu politiku od svih ostalih zemalja na svetu (“samo belci”). Međutim, ostali su slepi na Židove, pa Židovi sada poseduju Australiju. I to usprkos činjenici da je beli čovek izgradio kontinent. Ali, stara priča se opet ponavlja. Međutim, ni australijska politika neće spasiti Belu rasu, ukoliko ostatak sveta poklekne.

U prirodi, svaka vrsta se trudi da se proširi koloniziranjem novih teritorija. Na primer, čim je zec kročio na novi australski kontinent, počeo se ubrzano razmnožavati, dok ga nije celog osvojio. Kada su čvorci stigli u Severnu Ameriku, brzo su se raširili po celom kontinentu. Kada je zumbul prenesen na Floridu, pred jednog veka, brzo se raširio po svim kanalima i vododerinama u kojima je mogao rasti. Kada korov uhvati koren u žitnom polju, on odmah širi svoju teritoriju, sejući svoje seme tamo gde može zauzeti celo polje, celo područje, celu zemlju.

Program prirode je sledeći: kolonizovati novu teritoriju i raširiti se do krajnjih granica moći – bez izuzetka.

Hiljadama godina je Bela rasa kolonizovala teritorije i zemlje, ponekad sa velikim uspehom, nekad uz određene padove. U doba Rimske imperija, kolonizacija je bila izuzetno uspešna. Da Bela rasa nije pogođena samoubilačkom, zaglupljujućom zabludom zvanom hrišćanstvo, ona bi bez sumnje napredovala i još davnih dana kolonizovala svet. Na žalost, kao što istorija pokazuje, Rimljani su podlegli hrišćanstvu. Napredak Bele rase se zaustavio i ona se sunovratila u propast, pa su je gotovo nadjačali muhamedanski Mauri.

U XVI, XVII, XVIII i XIX veku, Bela rasa je ponovno krenula napred, kolonizirajući sve kontinente na svetu, a najuspešnije Severnu Ameriku.

Sada, u XX veku, beli čovek se opet nalazi na silaznoj putanji, kako se nova, otrovna židovska filozofija, komunizam, širi kao kuga. Beli čovek se sada glupo povlači i beži pred inferiornim šljamom, negirajući sebe i pomažući svojim neprijateljima da se množe.

Umesto da kolonizuje, bela Amerika je kolonizovana, ne samo od hordi crnaca, već i obojenog svetskog šljama. Beli čovek više ne kolonizuje Afriku, već Ameriku kolonizuju Afrikanci, Azijati i mulati. Južnu Floridu su preplavili mulati – Kubanci. Čak i nekada neosvojiva tvrđava Britanskog carstva, Engleska, nalazi se pod ubrzanom kolonizacijom obojenog šljama, koji se množi poput štakora. I prelepi plavi Šveđani preplavljeni su hordama crnaca koji se iskrcavaju a niko ni prstom ne mrda da ih zaustavi. Situacija u Srbiji nije ništa bolja, svakodnevno slušamo o tzv. jadnim „sirijcima“.

Pravo rešenje za belog čoveka je da usvoji jasno određenu rasnu politiku: Bela rasa se mora širiti sve dok ne naseli svu plodnu zemlju ovoga sveta; mora tretirati sve obojene rase kao svoje smrtne neprijatelje; mora prestati pružati im bilo kakvu vrstu pomoći; mora ih brojčano nadjačati i izbaciti ih sa lica zemlje, kao što je to uradila sa Indijancima u Americi, samo još žešće.

Da bi uopšte opstali, ovo mora biti naša vera i naš zavet: ili oni ili mi! 

Mi, pripadnici Bele rase, moramo ponovno naučiti veliku istorijsku lekciju od naših pradedova. Moramo isplanirati ovaj veliki poduhvat Bele rase na svetskom nivou. Moramo ponovno, u smišljenom i odlučnom programu, preduzeti kolonizaciju sveta, kakvu je Bela rasa u posljednjih nekoliko vekova preduzimala, sa manje ili više uspeha, ali odlučno. Kao i američki pioniri, mi moramo sada, kao svoj manifest sudbine, prihvatiti pobedu nad svetom i nastanjivanje njegove najplodnije zemlje.