KO JE DOVEO ROBOVE U AMERIKU DEO 1

Priča o robovima u Americi počinje sa Kristoferom Kolumbom. Njegovo putovanje u Ameriku nije finansirala kraljica Issabela, kako nas zvanična istorija uči, već Luis de Santangelo, koji je sakupio iznos od 17 000 dukata (oko 5000 funti, današnjih 50 000 funti) kako bi finansirao putovanje, koje je počelo 3. avgusta 1492. godine.

Kolumbo je bio u pratnji petorice „maranosa“ (židovi Aškenazi koji su promenili svoju veru i navodno postali katolici), Luis de Toress, prevodilac, Marco, hirurg, Bemal, lekar, Allonzo de la Calle i Gabriel Sanchez.

Gabriel Sanchez je, podstaknut ostalom četvoricom židova, dao Kolumbu ideju o zarobljavanju 500 Indijanaca i prodavanji istih kao robove u Sevillu u Španiji, što je i učinjeno. Kolumbo nije dobio ni deo novca od prodaje robova, već je postao i žrtva urote koju je podstakao Bemal, brodski lekar. On Kolumbo, doživeo je nepravdu i zatočeništvo kao svoju nagradu. Izdat je od strane petorice „marasona“ (židova) kojima je verovao i pomogao. Ovo, ironično, je bio pošetak ropstva u Americi.

Židovi su bili proterani iz Španije 2. avgusta 1492., a iz Portugala 1497. Mnogi od ovih židova su emigrirali u Holandiju, gde su organizovali holandsko-karipsku firmu kojom bi eksploatisali Novi svet.

1654. godine je prvi židov emigrirao iz Holandije u New Amsterdam (New York) i u sledećoj deceniji su ga mnogi sledili, smestivši se širom istočne obale, prvenstveno u New Amsterdamu i Newportu, na Rhod Islandu. Bilo im je zabranjeno, prema odredbi guvernera Petera Stuyvesanta, da se uključuju u domaće poslove, tako da su ubrzo otkrili da će teritorija nastanjena indijancima biti plodno zemljište. Nije bilo nikakvih zakona koji bi sprečili židove da trguju s indijacima.

Prvi židov koji je počeo trgovati s Indijancima bio je Hayman Levy, koji je uvozio jeftine staklene kuglice, tekstil, minđuše, trake za nadlaktice i drugi jeftin nakit iz Holandije koji je bio menjan za kola s krznom. Haymanu Levyju su se uskoro pridružili židovi Nicholas Lowe i Joseph Simon. Lowe je bio začetnik ideje o razmeni ruma i viskija s Indijancima, pa je postavio uređaj za destilaciju u Newportu, gde su se ta dva pića proizvodila. Za kratko vreme u Newportu je bilo 22 uređaja za destilaciju, svi u vlasništvu židova, koji su proizvodili i distribuirali „vatrenu vodu“. Priča o skrnavljenju Indijanaca i njihovim pokoljima prvih doseljenika, dramatična je priča za sebe.

Od velike je važnosti shvatiti morsku luku Newporta. Važno je kako bi se prepoznao židovski udeo u trgovini robova. Postojalo je jedno razdoblje u kome se na nju najobičnije gledalo kao na „židovski Newport-svetsko središte trgovine robovima“. Ukupno je u to vreme u Severnoj Americi bilo šest židovskih opština: Newport, Charleston, New York, Philadelphia, Richmond i Savanuah. Takođe je bilo i mnogo drugih židova, raštrkanih preko cele Istočne Obale. I ako je New York bio prvi što se tiče naseljenja židova u severnoj Americi, Newport drži drugo mesto.

New York je takođe bio glavni izvor mesa, snavdevajući severno američki prostor, zatim Karibe i Južnu Ameriku. Sada je Newport zavladao. Newport je takođe postao velika trgovačka luka istočne obale Severne Amerike. Tamo su se nalazili predstavnici drugih luka, kako bi razmenjivali robu. Newport je, kao što smo ranije spomenuli, zauzimao istaknuto mesto u trgovini rumom, viskijem i alkoholnim pićima. I da zaključimo, konačno je postao glavno središte trovine robovima. Iz ove su luke brodovi kretali na put preko okeana, kako bi otišli po svoj crni ljudski teret, te u njihovu zamenu dobijali velike svote novca.

Autentičan izveštaj iz tog doba ukazuje na to da su „teret“sa 128 brodova s robovima, istovarenih na primer u Charlestonu, unutar jedne godine, sa 120 od njih potpisali židovi iz Newporta i Charlestona svojim vlastitim imenom. O preostalima se može samo nagađati, i ako su ušli kao Boston, Norfork i Baltimor, njihovi pravi vlasnici su bili isto tako židovski trgovci robovima iz Newporta i Charlestona.

Židovski udeo u svim poslovima Newporta moguće je proceniti ako se uzmu u obzir pothvati usamljenih židova, Portugalca Aarona Lopeza, koji je imao značajnu ulogu u opštoj priči o židovima i ropstvu.

Aaron Lopez




Sva trgovina Kolonija, i kasnije država Rhode Islanda (koja je uključivala Newport), trošak utovara, koncesije, potvrde i lučka namirenja nosila su potpis židova Aarona Lopeza. Ovo sve događalo se u godinama od 1726. do 1774. Zato je imao pod svojom kontrolom gotovo pedeset godina više od 50% poslova. Uz druge brodove koje je posedovao, ali su plovili pod drugim imenima.

Godine 1749., osnovana je prva masonska loža. 90% ove prve lože su bili židovi. A znamo da su primljeni samo tzv. „istaknuti“ pojedinci. Dvadeset godina kasnije, osnovana je druga masonska loža „Kralj David“. Činjenica je da su svi članovi u njoj bili židovi.

U međuvremenu, židovski uticaj u Newportu dostigao je takve razmere da ih je predsednik George Washington odlučio posetiti. za njegov su dolazak obe masonske lože poslale izaslanika. židova nazvanog Moses Seixas, da priđu predsedniku s molbom, u kojoj su židovi Newporta napomenuli: „Ako dopuštate deci Abrahamovoj da Vam priđu sa zahtevom, da Vam kažu da Vas poštujemo i i da osećamo savezništvo…i tada: Do sada su vredna prava slobodnih građana bila nepoštovana. Ipak, sada vidimo novu vladu koja će koristiti narodu, vladu koja radi na dostojanstvu naroda, vlada, koja ne sankcioniše pobožništvo i ne progoni židove, pre se bori za slobodu uma, na koju svako ima pravo, bilo koje nacionalnosti i jezika, kao deo velikog narodnog aparata“.

Nužno je u ovom trenutku uzeti u obzir otkrića o tome koje u stvarnosti dobio tu legendarnu slobodu u Americi pri osnivanju unije. Da bi bili sigurni, područje je postalo nezavisno i odvojeno od engleske nadležnosti. Ipak, iz zahteva koji je Moses Seixas ponudio predsedniku Washingtonu u ime židova iz Newporta možemo videti da u suštini nisu na umu imali ovakvu slobodu. Bili su zabrinuti samo za sebe i njihova „vlastita građanska prava“, koja su bila uskraćena. Zbog toga su židovi, nakon američkog rata za nezavisnost dobili jednaka prava i bili oslobođeni svih ograničenja. A crnci? Rat za nezavisnost nije ništa promenio, ostali su robovi! Godine 1750. svaki šesti u populaciji New Yorka bio je crnac, te proporcionalno u južnim delovima zemlje, brojčano su nadjačali druge, ali proglašenje slobode ih nije ni malo dotaklo. Pisaćemo o ovome kasnije.

Istražimo detaljnije nesrećni biznis židova koji im je dao uticaj i moć, kako bi mogli shvatiti trgovinu robovima; jer toliko je toga napisano od tada, od strane židovskih pisaca, da se u ovom trenutku, mnogo vremena nakon što je uklonjeno može pojaviti u pravom (istinitom) obliku, jer faktor vremena ima tendenciju da čini stvari nebuloznim. Sledimo putovanje jednog broda, u vlasništvu trgovca robovima, Aarona Lopeza, koji je mnogo puta putovao na afričku obalu.

Nastaviće se…