MARIJA MAGDALENA

„Ta ništa nije tajno što se neće reći; ništa skriveno što se neće saznati i na videlo doći.“(Luka 8,17)

Ko je Marija Magdalena? Od koje loze? Da li je bila svetica ili grešnica? Treba li je spominjati i moliti se njoj ili je optužiti za najveće grehe? Kome se zamerila i kakvu uopšte ima ulogu u Crkvi? Samim tim što je žena, već je okarakterisana kao grešnica. Da li je bila Isusova naslednica, supruga, majka njegovog deteta? Ili je i ona bila bezgrešna i nije mogla zatrudneti, jer nije bila „bliska“ s Isusom, već začela po Duhu Svetom? Sva ta i ista pitanja prolaze kroz misli dosta vas i verovatno se želite uveriti te spoznati pravu istinu o ženi koja je očito imala vrlo važna ulogu u Isusovom životu, no Crkva je nije prihvatala kao dobru i pobožnu ženu te joj je vekovima blatila ime? Stav crkve govori da je svaka grešna žena bludnica, vrlo zanimljivo, ali ništa čudno. Jer poznato je odavno kakvo mišljenje o ženama ima ta ista Crkva, koja je svojim stavom o Mariji Magdaleni sigurno nešto prikrivala. I da, da ne zaboravimo, Crkva je bezgrešna i svi njeni sledbenici i vernici, a mi obični i slobodnomisleći ljudi smo grešni samim svojim postojanjem, nebitno učinili nešto ili ne…

Najverovatnije da je Marija Magdalena rođena u manjem obalskom gradiću Kafarnaumu, gde je Isus započeo svoje prve javne propovedi, a ne kako se oduvek misli, gradić Magdala.

Otac Marije Magdalene zvao se Sirus. Isto kao Sirus Jair koji je bio sveštenički poglavar. U Bibliji Marija Magdalena se po prvi put spominje kao Jairova kći, koju je Isus podigao iz mrtvih: „Dok im on to govoraše, gle, pristupi neki glavar, pokloni mu se do zemlje i reče: „Kći mi, evo, umre, ali dođi, stavi ruku na nju, i oživeće.“ Isus usta te s učenicima pođe za njim. I gle, neka žena koja bolovaše dvanaest godina od krvarenja priđe odpozadi i dotaknu se skuta njegove haljine. Mislila je: „Dotaknem li se samo njegove haljine, spasiću se.“ A Isus se okrenu i videvši je reče: „Hrabro, kćeri, vera te tvoja spasila.“ I žena bi spašena od toga časa. I uđe Isus u kuću glavarovu. Ugleda svirače i bučno mnoštvo pa reče: „Odstupite! Devojka nije umrla, nego spava.“ Oni mu se podsmevaše. 

A kad je svet bio izbačen, uđe on, primi devojku za ruku i ona bi uskrišena. I razglasi se to po svem onom kraju.“ (Matej 9, 18-25). Kao rukom odneseno, ništa nije napravio, nije bilo potrebno, jer samim njegovim prisustvom sve rane se zaviđaše i žena uskrsnu iz mrtvih? Eucharia, Marijina majka, imala je kraljevske krvi. Stoga proizlazi da je Marija Magdalena plemenitog porekla te da su joj roditelji iz kraljevske loze. U starijim rukopisima zapisano je da je Eucharia potomak kraljevske kuće izraelske. Ne radi se o Davidovoj lozi, već o hasmonejskoj dinastiji Makabejaca.

U trenutku odlučujućem za hrišćanstvo, Marija Magdalena odigrala je vrlo važnu ulogu. Zanimljivo, otkuda svi oni „prekrasni“ detalji o njoj? Rimska Crkva dugo je bila u uverenju da Marija Magdalena „Grešnica“, nije ista osoba kao Marija koja je pomazala Isusa??? Jer sam Isus nikada ne bi dopustio da ga pomaže „Grešnica“. Da, istina, možda bi ga svojim dodirom zarazila ili prenela svu svoju negativnu energiju na njega, ili bi i on postao grešan??? Nikad se ne zna, žena je stvorena od zmije i u njoj stanuju đavoli! Što dalje od nje! Koliko je ružno i nečovečno samo pomisliti , a kamoli izgovoriti tako nešto bez obzira što su vekovima slično ili još gore mišljenje imali sami sveštenicii koji su kasnije proglašavani svecima. Nažalost i u današnje vreme ima takvih istomišljenika, koji su u suštini toliko jadni, a nisu ni sami svesni, ako ništa drugo da su ti isti „savršeni“ rođeni upravo od tih „sotona“„veštica“„grešnica“,„maloumnica“ … Toliko o poštovanju ženskog roda…

U Svetom pismu nigde ne postoji zapis da je Marija Magdalena bila bludnica, no ipak se „pokajala“ što je bila prostitutka? Ali ostaje i dalje nerešeno pitanje: Zašto se Crkva odlučila Mariju Magdalenu proglasiti sveticom? Odgovor je uočljiv. Njeno sudelovanje u Isusovom životu mučilo je sveštenike. Činjenica je bila problematična zato što je Crkva kao ustanova temeljena na muškoj prevlasti i celibatu. To je ipak bilo samo zato jer je Magdalenin uticaj bio vrlo značajan pa je pretio zadrtom hrišćanstvu.

Da bi Mariju prikazali kao ženu koja se kaje zbog razvrata, kler ju je poistovetio s jednim likom iz jevanđelja koji s njom nema nikakve veze. Imali su potrebu objašnjivog „preobraženja“ Marije Grešnice u Mariju prijateljicu Isusove majke. Opraštanjem od „sramotnog greha“ od strane Isusa, bio je jedini način kojim će se Marija Magdalena iskupiti.. Sasvim suprotno, postojala je „bezimena“ žena koju su poistovetili sa Marijom Magdalenom, kojoj je Isus oprostioo grehe „razuzdanog ponašanja.“ Bila je to žena koja je („A Isus se uputi na Maslinsku goru. U zoru eto ga opet u Hramu. Sav je narod hrlio k njemu. On sede i stade poučavati. Uto mu pismoznanci i farizeji dovedu neku ženu zatečenu u preljubu. Postave je u sredinu i kažu mu: „Učitelju! Ova je žena zatečena u samoj preljubi. U Zakonu nam je Mojsije naredio takve kamenovati. Šta ti na to kažeš?“ To govorahu samo da ga iskušaju pa da ga mogu optužiti. Isus se sagne pa stane prstom pisati po tlu. A kako su oni dalje navaljivali, on se uspravi i reče im: „Ko je od vas bez greha, neka prvi na nju baci kamen.“ I ponovno se sagnuvši, nastavi pisati po zemlji. A kad oni to čuše, stadoše odlaziti jedan za drugim, počevši od starijih. Osta Isus sam – i žena koja stajaše u sredini. Isus se uspravi i reče joj: „Ženo, gde su oni? Zar te niko ne osudi?“ Ona reče: „Niko, Gospodine.“ Reče joj Isus: „Ni ja te ne osuđujem. Idi i odsada više nemoj grešiti.“ Ivan 8, 1-11) „zatečena u preljubu“ i koju Isus ne osuđuje već joj naređuje: „Idi i od sada ne greši više.“ Između te žene i Marije Magdalene ne postoji nikakva povezanost. Ali Crkva je morala dobro razraditi plan i uveriti svoje sledbenike da se Marija Magdalena, tobože bludnica, pokajala.

U Jevanđelju po Luki 7, 37-49: „Kad eto neke žene koja bejaše grešnica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući pa ponese alabastrenu posudicu pomasti i stade odpozadi kod njegovih nogu. Sva zaplakana poče mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, celivala i mazala pomašću. Kad to vide farizej koji ga pozva, pomisli: „Kad bi ovaj bio Prorok, znao bi ko i kakva je to žena koja ga se dotiče: da je grešnica.“ A Isus, da mu odgovori, reče: „Šimune, imam ti nešto reći.“ A on će: „Učitelju, reci!“ A on: „Neki verovnik imao dva dužnika. Jedan mu dugovaše pet stotina denara, drugi pedeset. Budući da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?“ Šimun odgovori: „Predmnijevam, onaj kojemu je više otpustio.“ Reče mu Isus: „Pravo si prosudio.“ I okrenut ženi reče Šimunu: „Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla. Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta mi noge celivati. Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi pomašću noge pomaza. Stoga, kažem ti, oprošteni su joj gresi mnogi jer ljubljaše mnogo. Komu se malo oprašta, malo ljubi.“ A ženi reče: „Oprošteni su ti gresi.“ Sustolnici počeli nato među sobom govoriti: „Ko je ovaj da i grehe oprašta?“, ta ista žena povezana je s Marijom Magdalenom. Isus joj je rekao: „Oprošteni su ti gresi.“. Prema Jevanđelju po Ivanu, osoba koja je prva pomazala Isusa i je Marija iz Betanije. Ipak, Crkva je priznala da je Marija Magdalena zapravo Marija iz Betanije pripisavši joj izmišljeno pokajanje. U Ivanovom jevanđelju zapisano je da je Marija Magdalena zapravo Marija iz Betanije, a tu činjenicu sveštenici su uporno poricali . Pokušavajući Mariji Magdaleni pripisati razvratnost , u jevanđeljima se samo jednom spominje njen tobožnji greh. Evanđelje po Luki 8, 2: „Zatim zaredi obilaziti gradom i selom propovedajući i nagoveštavajući jevanđelje o kraljevstvu Božjem. Bila su s njim dvanaestorica i neke žene koje bejahu izlečene od zlih duhova i bolesti: Marija zvana Magdalena, iz koje bejaše izagnao sedam đavola; zatim Ivana, žena Herodova upravnika Huze; Suzana i mnoge druge. One su im posluživale od svojih dobara.“ i Jevanđelje po Marku 16. 9: „Uskrsnuvši dakle rano prvog dana u nedelji, ukaza se najpre Mariji Magdaleni iz koje bejaše isterao sedam zloduha.“ Ni preljuba, ni prostitucija. O čemu je tu reč? Ko su ili šta su sedam zloduha?

Godine 951. papa Grgur I. održao je istorijsku propoved u kojoj se osvrnuo i na Mariju Magdalenu. U tom je obraćanju potvrdio da su Marija Grešnica i Marija iz Betanije jedna te isti osoba, Jevanđelje po Ivanu: 11, 2:„Marija bejaše ono pomazala Gospodina pomašću i otrla mu noge svojom kosom. Njezin dakle brat Lazar bejaše bolestan.“ Tim obraćenjem pojašnjeno nam je „sedam zloduha“ ili sedam glavnih greha, koje nazivaju i smrtnim gresima. Iz svega toga je vidljivo koliko je žena „nevažno“ biće, koja jedino može nositi u sebi sva zla prošlosti i budućnosti. Jer žena je samo žena , ona nije čovek! Grozno rečeno i za svaku osudu! „Sedam smrtnih greha“: kriva zbog oholosti, zavisti, neumerenosti u jelu i piću, bludnosti, srditosti, škrtosti i ljenosti. Zaista, zapitajte se kako je uspela oprati se i pročistiti sve grehe, ali ipak uspela je, a ona je samo žena???

Koliko god se crkveni kler protivio, iz Jevanđelja je vidljivo da je Marija stalno bila uz Isusa. Dva puta ga je pomazala uljem, te je bila bliska s njegovom majkom i sestrama. Marijina odanost prema Isusu daleko nadmašuje nepouzdanog Petra i ostalih nepostojećih apostola. Bila je žena i naravno, samo po sebi, nameće se zaključak zašto je Crkva vršila tolike napade na nju posle njene smrti. Za razliku od Marije Magdalene, Isusova je majka poštovana iako je i ona žena. Iz svega toga vidljivo je da se u nasledstvu Marije Magdalene krije nešto što je izazivalo stravu i užas sveštenika.

Prostitucija na papskom dvoru bila je deo nasleđa kulture carskog Rima. Da bi opravdali svoje postupke, izradivši podli strateški plan, Crkveni kler Mariji Magdaleni pripisuje ulogu prostitutke. Marija Magdalena tim činom postaje žrtveno jagnje. Za opravdanje svojih dela, crkvenjaci su izmislili njeno pokajanje greha, a s druge strane su je bezrazložno blatili i prikazivali je jednom od najvećih grešnica. Koji apsurd! Uprkos tome što sveštenici nisu želeli priznati da je Marija Magdalena bila udata za Isusa a znali su, te da su imali polni odnos koji je urodio plodom-dete, mišljenja smo da im sama Marija Magdalena ne bi bila toliko važna osoba, tek neka „obična“ žena… Marija Magdalena bila je jedna od prvih koja je svedočila Isusovom uskrsnuću. Prema našem viđenju taj čin trebao bi je visoko uzdići iznad ostalih biblijskih likova, ali njena uloga iako važna, svedena je na ne toliko bitnu priču o Grešnici ili svetici!!!

Iz knjige “ Magdalenina baština“ Laurence Gardnera